Pitanje
Zašto bi trebalo da proučavamo Stari zavet?
Odgovor
Biblija je postupno otkrivenje. Ako preskočiš prvu polovinu bilo koje dobre knjige i pokušaš da je završiš, teško ćeš razumeti ličnosti, zaplet i kraj. Isto tako, Novi zavet se može u potpunosti razumeti kada se na njega gleda kao da je izgrađen na temelju događaja. ličnosti, zakona, žrtvenog sistema, zaveta i obećanja Starog zaveta (SZ). Kada bismo imali samo Novi zavet (NZ) došli bismo do jevanđelja i ne bismo znali zašto su Jevreji tražili Mesiju (Spasitelja Cara). Bez SZ-a ne bismo razumeli zašto je Mesija trebalo da dođe (pogledaj Isaija 53); ne bismo mogli da prepoznamo Isusa iz Nazareta kao Mesiju kroz mnoga detaljna proroštva koja su data o Njemu – na pr. o mestu Njegovog rođenja (Mihej 5:2); načinu na koji će da umre (Psalam 22, posebno stihovi 1,7-8, 14-18; Psalam 69:21, itd.), Njegovom vaskrsenju (Psalam 16:10), i mnogim drugim detaljima Njegove službe (Isaija 52:13.; 9:2, itd.).
Bez SZ-a ne bismo razumeli jevrejske običaje koji se usput pominju u NZ-u. Ne bismo razumeli farisejsko izopačenje Božijeg zakona kome su dodali svoju tradiciju. Ne bismo razumeli zašto je Isus bio ljut dok je rasčišćavao dvorište hrama. Ne bismo razumeli da možemo da koristimo mudrost koju je Hrist koristio u mnogim svojim odgovorima svojim neprijateljima (i ljudskim i demonskim).
Bez Starog zaveta propustili bismo brojna detaljna proroštva koja bi se ostvarila samo kada bi Biblija bila Božija Reč, ne ljudska (pogledaj velike i manje proroke) (na pr. Danilo, sedmo i naredna poglavlja). Ova proroštva daju konkretne detalje o usponu i padu naroda, kako su pali, da li će ponovo da se podignu, koje će biti naredne sile koje će se pojaviti, ko će imati glavnu ulogu (Kir, Aleksandar Veliki, itd.), i šta će se desiti sa njihovim carstvima kada oni umru. Ova detaljna proroštva su toliko tačna da skeptici procenjuju da su bila napisana na osnovu činjenica.
SZ sadrži brojne lekcije za nas kroz živote mnogih svojih ličnosti. Posmatrajući njihove živote možemo da budemo ohrabreni da se pouzdamo u Boga bez obzira na sve (Danilo 3), i ne pravimo kompromise u malim stvarima (Danilo 1) da bismo bili verni u velikim stvarima (Danilo 6). Možemo da naučimo da je najbolje odmah i iskreno ispovediti greh umesto da prebacujemo krivicu (1. Samuilova 15). Možemo da naučimo da se ne igramo sa grehom jer će njegov ubod biti smrtonosan (pogledaj Sudije 13-16). Možemo da naučimo da treba da se pouzdamo (i poslušamo) Boga ako želimo da okusimo Njegovu obećanu zemlju ovde na zemlji, kao i raj u narednom životu (3.Mojsiveja 13). Učimo da ako se premišljamo oko greha sigurno ćemo ga počiniti (1. Mojsijeva 3; Isus Navin 6-7). Učimo da naš greh ima posledice ne samo na nas nego i za one koje volimo i da naše dobro ponašanje ima nagrade ne samo za nas nego i za one oko nas (1. Mojsijeva 3; 2. Mojsijeva 20:5-6).
SZ takođe sadrži ogromne količine mudrosne literature koje nema u Novom zavetu. Dosta toga je smešteno u psalmima i Pričama Solomonovim. Ovi delići mudrosti otkrivaju kako možemo da budemo mudriji od svojih učitelja, čemu vode veliki gresi (od koristi je videti kuku koja je sakrivena ispod mamca), i šta će to postići na ovom svetu za nas (ništa!). Kako mogu da prepoznam da li sam budala (moralna budala)? Kako i nesvesno mogu da odbijem ljude? Kako mogu da otvorim vrata trajnom uspehu? Kako mogu da pronađem smisao života? Toliko toga ima tamo da samo čeka na one koji žele da zaista uče.
Bez SZ-a ne bismo imali bazu da se suprotstavimo greškama u politički nekorektnom izopačenom svetu u kome se smatra da je evolucija zaslužna za nastajanje svih vrsta života tokom miliona godina (umesto da je svet nastao kao posebna Božija kreacija za doslovce šest dana). Naseli bismo na laž da su brakovi i porodice strukture koje se treba da se menjaju u skladu sa tim kako se društvo menja, umesto da ih vidimo kao nešto što je Bog stvorio za podizanje pobožne dece i zaštitu onih koji bi inače bili iskorišćeni i zloupotrebljeni (uglavnom žene i deca).
Bez SZ-a ne bismo razumeli Božija obećanja koja će se tek ispuniti u jevrejskom narodu. I kao ishod toga, ne bismo na pravi način videli da će period Velike nevolje trajati sedam godina tokom kojih će Bog konkretno raditi na jevrejskom narodu koji je odbacio Njegov prvi dolazak, ali koji će ga primiti tokom drugog dolaska. Ne bismo razumeli kako se Hristova hiljadugodišnja vladavina uklapa sa Njegovim obećanjima koja je dao Jevrejima, niti kako će se neznabošćci uklopiti. Niti bismo videli kako Biblija upotpunjuje poluzavršene stvari iznete na početku, kako će Bog obnoviti raj koji je u početku stvorio i kako ćemo uđivati u bliskom zajedništvu sa Njim na redovnoj osnovi , baš kao u Edenskom vrtu.
Kao zaključak – Stari zavet je ogledalo koje nam dozvoljava da vidimo sebe u životima SZ ličnosti i pomaže nam da učimo naporno iz njihovih života. On baca toliko svetlosti na to kakav je Bog i čuda koja je napravio i spasenje koje je obezbedio. On daje mnogo utehe onima koji su progonjeni ili u nevoljama (posebno psalmi). On otkriva kroz mnoga proroštva koja su se ispunjavala zašto je Biblija jedinstvena među svetim knjigama – ona sam a otkriva da je ono što za sebe tvrdi, a to je nadahnuta Božija Reč. Ona otkriva tako mnogo o Hristu iz strane u stranu u svojim spisima. Ona sadrži toliko mnogo mudrosti da ide preko onog na šta se aludira ili citira u NZ-u. Ukratko, ako još uvek nisi zaronio dublje u čitnja SZ spisa, mnogo propuštaš od onoga što Bog ima za tebe. Dok to budeš čitao, biće mnogo toga što nećeš odmah da razumeš ali biće i mnogo toga što ćeš razumeti i naučiti štošta iz toga. I kako budeš nastavio da ga proučavaš, tražeći od Boga da te pouči, tvoje kopanje će se isplatiti u još većem blagu koje ćeš otkriti.
English
Zašto bi trebalo da proučavamo Stari zavet?
