Pitanje
Da li žene treba da ćute u crkvi?
Odgovor
Prva Korinćanima 14:33-35 kaže: „Kao u svima crkvama svetih, žene da ćute u crkvama; jer njima nije dopušteno da govore, nego da se pokoravaju, kao što i zakon nalaže. Ako li žele da nauče nešto, neka kod kuće pitaju svoje muževe; jer je nepodobno za ženu da govori u Crkvi". Na prvi pogled, to izgleda kao jasna zapovest da ženama nikad nije dozvoljeno da govore u crkvi. Međutim, ranije u istoj poslanici (1. Korinćanima 11:5), Pavle pominje molitvu i prorokovanje kao dozvoljene aktivnosti za žene, i znamo da starije žene treba da podučavaju mlađe žene (Titu 2:4). Zato, 1. Korinćanima 14:33-35 ne sme da bude apsolutna komanda za žene da uvek budu tihe u crkvi.
Predmet rasprave u 1. Korinćanima 14 i cele poslanice je red i struktura u crkvi. Korintska crkva bila je poznata po haosu i nedostatku reda koji je bio rasprostranjen u toj crkvi (stih 33). Zanimljivo je da se ni starešine ni pastiri ne spominju u knjizi, a proroci koji su postojali tamo nisu sprovodili kontrolu (vidi stihove 29, 32, 37). Svi su učestvovali u crkvenoj službi prema svojim željama i kadgod su to želeli. Kao rezultat toga, oni sa govorom jezika pričali su istovremeno, oni koji su imali Božije otkrivenje su nasumično vikali i niko se nije bavio tumačenjem onog što je bilo rečeno, čak i ako je to, što je rečeno, moglo da nadjaču svu drugu buku. Sastanci su se brzo pretvarali u haos.
Deo konfuzije u korintskoj crkvi sastojao se i tome što su žene govorile u jezicima i prorokovale; ove žene su preuzimale vođstvo u službama umesto da budu potčinjene autoritetu u crkvi (vidi 1. Timoteju 2:11-15). Izgleda da su neke žene u korintskoj crkvi postavljale pitanja u crkvi tokom već haotičnih službi. Božije uputstvo koje je došlo preko Pavla je bilo da žene treba da „ćute u crkvi" (1. Korinćanima 14:34); najbliži kontekst je prorokovanje (stihovi 29-33), a širi kontekst bi uključio govorenje u jezicima (stihovi 27-28). Ovo pravilo je za „sve crkve svetih" (stih 33), ne samo za Korint. Ako neko stvarno ima dar proroštva, on ili ona će priznati autoritet apostola Pavla u vezi sa ovom temom (stihovi 36-38).
Zapovest 1. Korinćanima 14:34 nije da žene potpuno ćute u crkvi svo vreme. Samo kaže da žene ne treba da učestvuju u davanju proroštva, govorenju u jezicima ili tumačenju jezika tokom opšte službe. Ovo su aktivnosti podučavanja i potpadaju pod autoritet; takve uloge su rezervisane za muškarce (vidi 1. Timoteju 2:11-12).
Žene mogu da preuzmu mnoge uloge u crkvi i jesu „saradnici" u službi (Filiipljanima 4:3). Jedno ograničenje je da ne preuzimaju ulogu duhovnog autoriteta nad odraslim muškarcima.
English
Da li žene treba da ćute u crkvi?
