Pitanje
Gde/kako da razgraničiš između toga da nekom pomažeš i dozvoljavanje nekom da te zloupotrebi?
Odgovor
Luka 6:30; 35-36 nam kaže „podaj svakome koji ište od tebe, ne traži natrag svoje od onoga koji uzima od tebe" i „nego ljubite svoje neprijatelje, i činite dobro, i dajte na zajam ne očekujući ništa; i biće vaša nagrada velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag prema nezahvalnima i zlima. Budite milosrdni kao što je i Otac vaš milosrdan ". Ovi i mnogi drugi stihovi u Bibliji podučavaju nas da hrišćani treba da vole, budu milostivi i da se žrtvuju. Kako vidimo potrebe ljudi oko nas, naša srca treba da budu puna samilosti kao što je i naš Nebeski Otac samilostan prema svima. „Dobar je Gospod svima I milosti na sva dela svoja" (Psalam 145:9).
Ispravno je imati želju da se stalno daje drugima i bogougodno je videti ovu divnu osobinu u našim životima. Međutim, u oblasti davanja i pomaganja, Biblija, takođe, podučava da treba da budemo mudri u razabiranju (Matej 10:16). Bog nam daje izvesne standarde koje moramo da uzmemo u obzir kada je u pitanju davanje našeg vremena i novca drugima. Kada Biblija govori da treba da pomažemo drugima, to nikada ne znači da treba da bude štetno po nas. Dobro je da radimo ono što možemo, ali 2. Solunjanima 3:10 nas takođe podseća „ako neko neće da radi, neka i ne jede". Postoje ljudi koji žele da žive neodgovorne živote bez ikakvog polaganja računa. Treba da postoje granice; pomoći ćemo nekom u potrebi, ali ako vidimo da je to postala hronična životna dinamika, pogrešno je da to i dalje ohrabrujemo. Štetno je za druge da doprinosimo njihovoj lenjosti i nedostatku napora. Stara poslovica koja kaže: „Daj čoveku ribu i ješce ceo dan, uči ga da peca i ješće ceo život" je istinita. Dokle god vidimo da se neko istinski trudi, treba da budemo tu da ga podržimo na koji god način ga Bog vodi.
Mnogo uspešniji način da se pomogne drugima je, često, da im se pruži biblijski savet, principi i ohrabrenje. Ukoliko su voljni da poslušaju i pokušaju, trebalo bi da budu sposobni, kroz silu Svetog Duha, da prestanu da zavise od drugih. Naravno, ovo počinje sa jasnim predstavljanjem evanđelja Isusa Hrista, bez čije snage, promene životnog stila ovog obima nisu moguće.
Treba, takođe, da razmotrimo šta nam Biblija govori o tome da budemo dobri upravitelji. Dok se pouzdajemo u Boga i hodamo sa Njim, On obećava da će ispuniti naše potrebe (Filipljanima 4:19). Ono što nam Bog obezbeđuje, moramo mudro da koristimo. Treba da pružimo Bogu deo onog što nam daje; treba da se brinemo za potrebe naših porodica; treba da plaćamo račune. Kako provodimo svoje vreme je, takođe, uključeno u upraviteljstvo; ravnoteža između slavljenja Boga, rada i porodice je bitna. Ovo su sve glavni prinicpi upraviteljstva i ne mogu da se zanemare i treba ih uzeti u obzir kada razmišljamo kako da pomognemo drugima. Ako, pomažući nekom finanskijski, ne možemo da se brinemo za sopstvene dugove i odgovornosti, onda ne postupamo dobro u našem naporu da pomognemo.
Postoji mnogo načina na koji ljudi mogu da nas zloupotrebe. Bitno je da se za ovo molimo, moleći Boga da nam pokaže šta želi da radimo. On će nam dati mudrost da prepoznamo istinsku potrebu i razaznamo između mogućnosti i nečeg što na odvlači pažnju (Jakovljeva 1:5). Ponekad, ljudi su toliko opterećeni životnim iskušenjima i neuspesima da im je potreban neko ko je voljan da im bude dugoročni prijatelj. Ovo može da bude odnos pun iskušenja, ali takođe može da donese mnoge blagoslove. Lokalne crkve mogu da budu ogromna pomoć onima kojima je na srcu da pomognu ljudima u potrebi. Međutim, pomagati nekom ko ne želi da napravi nijedan korak ka nalaženju rešenja po tom pitanju može da bude beznadežno. Molitva za Božiju mudrost i pronicljivost koju On daje je od suštinske važnosti u tim situacijama.
English
Gde/kako da razgraničiš između toga da nekom pomažeš i dozvoljavanje nekom da te zloupotrebi?
