Pitanje
Da li priču o Adamu i Evi treba shvatiti bukvalno?
Odgovor
Pretpostavimo na trenutak da priču o Adamu i Evi ne treba shvatiti bukvalno. Kakve bi bile posledice toga? Da li bi hrišćanstvo u suštini ostalo isto sa nebukvalnim razumevanjem priče o Adamu i Evi? Ne. U stvari, to bi imalo ozbiljne implikacije za gotovo svako načelo i doktrinu hrišćanske vere. Ako Adam nije bio pravi čovek, onda ni greh nije ušao u svet preko jednog čoveka kao što se kaže u Rimljanima 5:12. Kako je onda greh ušao u svet? Dalje, ako Novi zavet nije u pravu o tome kako je greh ušao u svet, u čemu još greši? Ako je Rimljanima 5:12 pogrešno, kako znamo da čitava poslanica Rimljanima 5:8–15 nije pogrešna? Ako priču o Adamu i Evi ne treba shvatiti bukvalno – ako oni zaista nisu postojali – onda nije bilo nikog da se pobuni, nije bilo pada u greh. Satana, veliki obmanjivač, ne bi želeo ništa više nego da ljudi veruju da Bibliju ne treba shvatati doslovno i da je priča o čovekovom padu mit. Zašto? Jer kada jednom počnemo da poričemo delove Biblije, gubimo poverenje u celu Bibliju. Zašto bismo verovali bilo čemu što Božja Reč kaže ako ne možemo verovati svemu što ona kaže?
Isus je izveštaj iz 1. Mojsijeve nazvao doslovnim, navodeći ga kao temelj za instituciju braka. Takođe je pomenuo Avelja, sina Adama i Eve u Luki 11:51. Da li je Isus pogrešio u svojim verovanjima? Ili je Isus znao da ne postoje stvarni Adam i Eva i da je jednostavno prilagođavao svoje učenje verovanjima ljudi (tj. lagao)? Ako Isus greši u svojim verovanjima, on nije Bog. Ako Isus namerno obmanjuje ljude, on greši i stoga ne može biti Spasitelj (1. Petrova 1:19).
Zato je ovo tako ozbiljno pitanje. Negirati doslovnost Adama i Eve znači suprotstaviti se Isusu i Reči Božijoj. Ako Adam i Eva nisu stvarni ljudi, onda je Biblija pogrešna, onda Biblija nije nadahnuta, nepogrešiva ili pouzdana.
Biblija jasno predstavlja Adama i Evu kao doslovne ljude koji su postojali u doslovnom Edenskom vrtu. Stvarno su se pobunili protiv Boga, stvarno su poverovali u Sataninu laž i bukvalno su bili izbačeni iz Edemskog vrta (1. Mojsijeva 3:24). Imali su stvarnu decu, od kojih su svi nasledili grešnu prirodu i ta priroda se prenosila na naredne generacije sve do danas. Na sreću, Bog je obećao istinskog Spasitelja koji će nas otkupiti od te grešne prirode ( 1. Mojsijeva 3:15 ). Taj Spasitelj je Isus Hristos, nazvan „poslednji Adam“ (1. Korinćanima 15:45), koji je umro na doslovnom krstu i bukvalno vaskrsao. Oni koji veruju u Hrista imaće bukvalno spasenje i provešće večnost na bukvalnom nebu. Hrišćani koji poriču priču o Adamu i Evi u suštini poriču svoju veru. Odbijanje doslovnog tumačenja biblijskih istorijskih narativa je klizav teren. Ako Adam i Eva nisu postojali, to znači da Kajin i Avelj nisu bili stvarni? Da li je Set postojao i da li je on stvorio pobožnu lozu koja je vodila sve do Avrama i na kraju do samog Isusa? Gde u Lukinom rodoslovu (Luka 3:23–38) imena prestaju da se odnose na doslovne ljude i počinju da se odnose na mitske ličnosti? Odbaciti Adama i Evu kao nebukvalne, znači poricati tačnost Lukinog evanđelja, dovesti u sumnju tačnost Mojsijevih spisa i ukloniti temelj ostatku Biblije.
English
Da li priču o Adamu i Evi treba shvatiti bukvalno?
