Питање
Да ли причу о Адаму и Еви треба схватити буквално?
Одговор
Претпоставимо на тренутак да причу о Адаму и Еви не треба схватити буквално. Какве би биле последице тога? Да ли би хришц́анство у суштини остало исто са небуквалним разумевањем приче о Адаму и Еви? Не. У ствари, то би имало озбиљне импликације за готово свако начело и доктрину хришц́анске вере. Ако Адам није био прави човек, онда ни грех није ушао у свет преко једног човека као што се каже у Римљанима 5:12. Како је онда грех ушао у свет? Даље, ако Нови завет није у праву о томе како је грех ушао у свет, у чему још греши? Ако је Римљанима 5:12 погрешно, како знамо да читава посланица Римљанима 5:8–15 није погрешна? Ако причу о Адаму и Еви не треба схватити буквално – ако они заиста нису постојали – онда није било никог да се побуни, није било пада у грех. Сатана, велики обмањивач, не би желео ништа више него да људи верују да Библију не треба схватати дословно и да је прича о човековом паду мит. Зашто? Јер када једном почнемо да поричемо делове Библије, губимо поверење у целу Библију. Зашто бисмо веровали било чему што Божја Реч каже ако не можемо веровати свему што она каже?
Исус је извештај из 1. Мојсијеве назвао дословним, наводец́и га као темељ за институцију брака. Такође је поменуо Авеља, сина Адама и Еве у Луки 11:51. Да ли је Исус погрешио у својим веровањима? Или је Исус знао да не постоје стварни Адам и Ева и да је једноставно прилагођавао своје учење веровањима људи (тј. лагао)? Ако Исус греши у својим веровањима, он није Бог. Ако Исус намерно обмањује људе, он греши и стога не може бити Спаситељ (1. Петрова 1:19).
Зато је ово тако озбиљно питање. Негирати дословност Адама и Еве значи супротставити се Исусу и Речи Божијој. Ако Адам и Ева нису стварни људи, онда је Библија погрешна, онда Библија није надахнута, непогрешива или поуздана.
Библија јасно представља Адама и Еву као дословне људе који су постојали у дословном Еденском врту. Стварно су се побунили против Бога, стварно су поверовали у Сатанину лаж и буквално су били избачени из Едемског врта (1. Мојсијева 3:24). Имали су стварну децу, од којих су сви наследили грешну природу и та природа се преносила на наредне генерације све до данас. На срец́у, Бог је обец́ао истинског Спаситеља који ц́е нас откупити од те грешне природе ( 1. Мојсијева 3:15 ). Тај Спаситељ је Исус Христос, назван „последњи Адам“ (1. Коринц́анима 15:45), који је умро на дословном крсту и буквално васкрсао. Они који верују у Христа имац́е буквално спасење и провешц́е вечност на буквалном небу. Хришц́ани који поричу причу о Адаму и Еви у суштини поричу своју веру. Одбијање дословног тумачења библијских историјских наратива је клизав терен. Ако Адам и Ева нису постојали, то значи да Кајин и Авељ нису били стварни? Да ли је Сет постојао и да ли је он створио побожну лозу која је водила све до Аврама и на крају до самог Исуса? Где у Лукином родослову (Лука 3:23–38) имена престају да се односе на дословне људе и почињу да се односе на митске личности? Одбацити Адама и Еву као небуквалне, значи порицати тачност Лукиног еванђеља, довести у сумњу тачност Мојсијевих списа и уклонити темељ остатку Библије.
English
Да ли причу о Адаму и Еви треба схватити буквално?
