Pitanje
Šta Biblija govori o trudnoći?
Odgovor
Trudnoća počinje onog trenutka kada muški spermatozoid oplodi žensku jajnu ćeliju u telu žene. U tom trenutku se formira embrion. U roku od nekoliko dana, taj embrion se implantira u matericu i počinje da raste i razvija se. Za ljudska bića, dužina trudnoće je u proseku 280 dana, odnosno 36 nedelja. Pošto se ljudska rasa razmnožava trudnoćom, u skladu sa Božjim blagoslovom i zapovestima u 1. Mojsijevoj 1:28, trebalo bi da očekujemo da Biblija ima nešto da kaže o trudnoći — i ona to čini.
Prva zabeležena ljudska trudnoća dogodila se kada je Eva začela i rodila Kajina (1. Mojsijeva 4:1). Usledile su mnoge trudnoće kako se čovečanstvo uvećavalo na zemlji, ali Biblija nam ne daje nikakve detalje o tim trudnoćama sve do izveštaja o Avramu (Avraamu) i Sari (Saraja) u 1. Mojsijevoj 11:30: „Međutim Saraja je bila nerotkinja, nije imala dece.” Bog ističe Sarinu neplodnost, kao i njihovu starost (1. Mojsijeva 18:11), da bi pokazao da će učiniti nešto posebno. Bog je Avramu i Sari dao sina Isaka, koji je zaista bio čudo.
Ono što učimo iz Svetog pisma o trudnoći je da je Bog Autor života. On je blisko uključen u začeće i razvoj svakog ljudskog bića. Psalam 139:13–16 govori o Njegovom direktnom učešću: „Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. Hvalim te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja i duša moja to zna dobro. Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj videše oči Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednog.”
Ovaj odlomak ne ostavlja nikakvu sumnju da je Bog Dizajner svakog deteta. Bog govori za sebe u Isaiji 44:24: „Govori Gospod, Otkupitelj tvoj, i Sazdatelj tvoj od utrobe: 'Ja sam Gospod koji sam sve učinio, ja sam lično razapeo nebesa, i bez ikoga zasvodio zemlju.'”
Biblija daje neke konkretne primere koji pokazuju Božje predznanje u stvaranju određenih ljudi za određene svrhe. U Jeremiji 1:5 Bog kaže: „I pre nego sam te oblikovao u utrobi, poznavao sam te; i pre nego što si izašao iz materice, posvetio sam te; postavio sam te za proroka narodima.” Isaija 49:1 otkriva da Bog može pozvati nerođenu decu u svoju službu tokom trudnoće. Vidimo da se ovo ponovo dešava pre Elizabetine trudnoće, pre nego što je Jovan Krstitelj uopšte začet (Luka 1:13–17).
Trudnoća je Božji način da donese nova ljudska bića na svet. Svaka osoba nosi Božju sliku (1. Mojsijeva 1:27). Pošto je Bog Autor života i zato što trudnoća žene predstavlja sveto partnerstvo sa Bogom, žena nema „pravo“ da okonča ono što je Bog započeo. Abortus je nasilni kraj ljudskog života koji je Bog stvorio. To je ubistvo nevine osobe koja nosi Božiji obraz. Takva dela su sramota za Gospoda. Bog je oštro osudio pagansku praksu prinošenja beba idolima (Jeremija 32:35; 3. Mojsijeva 20:2; 5. Mojsijeva 12:31), i osudio je narode koji su činili takve stvari.
Bog smatra trudnoću svojim delom, a žena pokazuje poštovanje prema Njemu kada sarađuje sa Njim u obezbeđivanju sigurnosti i nege za život koji nosi u sebi.
English
Šta Biblija govori o trudnoći?
