Питање
Шта Библија говори о трудноћи?
Одговор
Трудноц́а почиње оног тренутка када мушки сперматозоид оплоди женску јајну ћелију у телу жене. У том тренутку се формира ембрион. У року од неколико дана, тај ембрион се имплантира у материцу и почиње да расте и развија се. За људска биц́а, дужина трудноц́е је у просеку 280 дана, односно 36 недеља. Пошто се људска раса размножава трудноц́ом, у складу са Божјим благословом и заповестима у 1. Мојсијевој 1:28, требало би да очекујемо да Библија има нешто да каже о трудноц́и — и она то чини.
Прва забележена људска трудноц́а догодила се када је Ева зачела и родила Кајина (1. Мојсијева 4:1). Уследиле су многе трудноц́е како се човечанство увец́авало на земљи, али Библија нам не даје никакве детаље о тим трудноц́ама све до извештаја о Авраму (Аврааму) и Сари (Сараја) у 1. Мојсијевој 11:30: „Међутим Сараја је била нероткиња, није имала деце.” Бог истиче Сарину неплодност, као и њихову старост (1. Мојсијева 18:11), да би показао да ц́е учинити нешто посебно. Бог је Авраму и Сари дао сина Исака, који је заиста био чудо.
Оно што учимо из Светог писма о трудноц́и је да је Бог Аутор живота. Он је блиско укључен у зачец́е и развој сваког људског биц́а. Псалам 139:13–16 говори о Његовом директном учешц́у: „Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје. Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја и душа моја то зна добро. Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској. Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано и дани забележени, кад их још није било ниједног.”
Овај одломак не оставља никакву сумњу да је Бог Дизајнер сваког детета. Бог говори за себе у Исаији 44:24: „Говори Господ, Откупитељ твој, и Саздатељ твој од утробе: 'Ја сам Господ који сам све учинио, ја сам лично разапео небеса, и без икога засводио земљу.'”
Библија даје неке конкретне примере који показују Божје предзнање у стварању одређених људи за одређене сврхе. У Јеремији 1:5 Бог каже: „И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те; и пре него што си изашао из материце, посветио сам те; поставио сам те за пророка народима.” Исаија 49:1 открива да Бог може позвати нерођену децу у своју службу током трудноц́е. Видимо да се ово поново дешава пре Елизабетине трудноц́е, пре него што је Јован Крститељ уопште зачет (Лука 1:13–17).
Трудноц́а је Божји начин да донесе нова људска биц́а на свет. Свака особа носи Божју слику (1. Мојсијева 1:27). Пошто је Бог Аутор живота и зато што трудноц́а жене представља свето партнерство са Богом, жена нема „право“ да оконча оно што је Бог започео. Абортус је насилни крај људског живота који је Бог створио. То је убиство невине особе која носи Божији образ. Таква дела су срамота за Господа. Бог је оштро осудио паганску праксу приношења беба идолима (Јеремија 32:35; 3. Мојсијева 20:2; 5. Мојсијева 12:31), и осудио је народе који су чинили такве ствари.
Бог сматра трудноц́у својим делом, а жена показује поштовање према Њему када сарађује са Њим у обезбеђивању сигурности и неге за живот који носи у себи.
English
Шта Библија говори о трудноћи?
