Pitanje
Da li postoji dokaz o nadahnuću Biblije?
Odgovor
Evo nekih dokaza o nadahnuću Biblije kako je izloženo u 2. Timoteju 3:16:
1) Ispunjeno proročanstvo. Bog je govorio ljudima o stvarima koje će se desiti u budućnosti. Neke od tih su se već desile. Druge nisu. Na primer, Stari zavet sadrži više od 300 proročanstava koja govore o Isusovom prvom dolasku. Nema sumnje da su ta proročanstva od Boga, jer ti rukopisi datiraju pre Hristovog rođenja. Ovi rukopisi napisani su pre nego što se ta činjenica desila, a ne posle.
2) Jedinstvo Biblije. Bibliju je pisalo približno 40 autora u periodu od oko 1600 godina. Ovi ljudi su bili jako različiti. Između ostalih tu su Mojsije, politički vođa; Isus Navin, vojni vođa; David, pastir; Solomon, kralj; Amos, pastir i berač voća; Danilo, premijer; Matej, poreznik; Luka, lekar; Pavle, rabin i Petar, ribar. Biblija je bila pisana pod različitim okolnostima. Napisana je na 3 različita kontinenta, Evropa, Azija i Afrika. Ipak, velike teme Biblije sačuvale su se u svim spisima. Biblija nije kontradiktorna sama sebi. Nije postojao drugi način da se ovo postigne, osim Svetog Duha, koji je nadgledao pisanje Biblije.
Uporedite ovo sa Islamskim Kuranom, koji je sastavila jedna osoba, Zaid bin Tabit, pod vođstvom Muhamedovog svekra Abu Bekra. Zatim, 650. godine nove ere, jedna grupa arapskih učenjaka proizveli su usaglašenu verziju i uništila sve različite kopije da bi se sačuvalo jedinstvo Kurana. Biblija je bila jedinstvena od dana kada je pisana. Kuran je prisilno usaglašen ljudskom revizijom.
3) Biblija predstavlja sve svoje heroje istinito sa svim njihovim greškama i slabostima. Ne daje slavu čoveku kako to druge religije čine sa svojim herojima. Čitajući Bibliju, čovek shvati da ljudi koje ona opisuje imaju problema i čine pogrešne stvari kao i mi. Ono što je biblijske heroje činilo velikim je da su verovali u Boga. Jedan primer je David, koji je opisan kao „čovek po Božijem srcu” (1. Samuilova 13:14). Ipak, David je počinio preljubu (2. Samuilova 11:1-5) i ubistvo (2. Samuilova 11:14-26). Ova informacija mogla je biti izostavljena u Bibliji, ali Bog istine ju je uključio.
4) Arheološki pronalasci podržavaju istoriju zabeleženu u Bibliji. Iako su mnogi nevernici u istoriji pokušali da pronađu arheološke dokaze da opovrgnu ono što je zapisano u Bibliji, to im nije uspelo. Lako je reći da Biblija nije istinita. Dokazati njenu neistinitost je nešto drugo. U stvari, to do sada nije urađeno. U prošlosti, svaki put, kada se Biblija suprotstavljala trenutnoj „naučnoj” teoriji, kasnije se dokazalo da je Biblija bila u pravu, a naučna teorija pogrešna. Dobar primer je Isaija 40:22. Iako je nauka sve vreme govorila da je zemlja ravna, Biblija je tvrdila da je Bog „sedi na krugu (sferi) zemlje.”
Biblijske tvrdnje da potiče od Boga ne treba da se razumeju kao kružno zaključivanje. Svedočanstva pouzdanih svedoka – posebno Isusa, ali takođe i Mojsija, Isusa Navina, Davida, Danila i Nemije u Starom zavetu i Jovana i Pavla u Novom zavetu – potvrđuju autoritet i verbalno nadahnuće Svetog Pisma. Razmotrite sledeće odlomke: Izlazak 14:1; 20:1, Leviti 4:1; Brojevi 4:1; Ponovljeni zakon 4:2; 32:48; Isaija 1:10, 24; Jeremija 1:11; Jeremija 11:1-3; Jezekilj 1:3; 1. Korinćanima 14:37; 1. Solunjanima 2:13; 2. Petrova 1:16-21; 1. Jovanova 4:6.
Takođe su zanimljivi spisi Tita Flavija Josifa, jevrejskog istoričara koji je pisao tokom prvog veka nove ere. Josif je zabeležio neke događaje koji se podudaraju sa Biblijom. S obzirom na date dokaze, celim srcem prihvatamo da je Biblija od Boga (2. Timoteju 3:16).
English
Da li postoji dokaz o nadahnuću Biblije?
