Питање
Да ли постоји доказ о надахнућу Библије?
Одговор
Ево неких доказа о надахнућу Библије како је изложено у 2. Тимотеју 3:16:
1) Испуњено пророчанство. Бог је говорио људима о стварима које ће се десити у будућности. Неке од тих су се већ десиле. Друге нису. На пример, Стари завет садржи више од 300 пророчанстава која говоре о Исусовом првом доласку. Нема сумње да су та пророчанства од Бога, јер ти рукописи датирају пре Христовог рођења. Ови рукописи написани су пре него што се та чињеница десила, а не после.
2) Јединство Библије. Библију је писало приближно 40 аутора у периоду од око 1600 година. Ови људи су били јако различити. Између осталих ту су Мојсије, политички вођа; Исус Навин, војни вођа; Давид, пастир; Соломон, краљ; Амос, пастир и берач воћа; Данило, премијер; Матеј, порезник; Лука, лекар; Павле, рабин и Петар, рибар. Библија је била писана под различитим околностима. Написана је на 3 различита континента, Европа, Азија и Африка. Ипак, велике теме Библије сачувале су се у свим списима. Библија није контрадикторна сама себи. Није постојао други начин да се ово постигне, осим Светог Духа, који је надгледао писање Библије.
Упоредите ово са Исламским Кураном, који је саставила једна особа, Заид бин Табит, под вођством Мухамедовог свекра Абу Бекра. Затим, 650. године нове ере, једна група арапских учењака произвели су усаглашену верзију и уништила све различите копије да би се сачувало јединство Курана. Библија је била јединствена од дана када је писана. Куран је присилно усаглашен људском ревизијом.
3) Библија представља све своје хероје истинито са свим њиховим грешкама и слабостима. Не даје славу човеку како то друге религије чине са својим херојима. Читајући Библију, човек швати да људи које она описује имају проблема и чине погрешне ствари као и ми. Оно што је библијске хероје чинило великим је да су веровали у Бога. Један пример је Давид, који је описан као „човек по Божијем срцу” (1. Самуилова 13:14). Ипак, Давид је починио прељубу (2. Самуилова 11:1-5) и убиство (2. Самуилова 11:14-26). Ова информација могла је бити изостављена у Библији, али Бог истине ју је укључио.
4) Археолошки проналасци подржавају историју забележену у Библији. Иако су многи неверници у историји покушали да пронађу археолошке доказе да оповргну оно што је записано у Библији, то им није успело. Лако је рећи да Библија није истинита. Доказати њену неистинитост је нешто друго. У ствари, то до сада није урађено. У прошлости, сваки пут, када се Библија супротстављала тренутној „научној” теорији, касније се доказало да је Библија била у праву, а научна теорија погрешна. Добар пример је Исаија 40:22. Иако је наука све време говорила да је земља равна, Библија је тврдила да је Бог „седи на кругу (сфери) земље.”
Библијске тврдње да потиче од Бога не треба да се разумеју као кружно закључивање. Сведочанства поузданих сведока – посебно Исуса, али такође и Мојсија, Исуса Навина, Давида, Данила и Немије у Старом завету и Јована и Павла у Новом завету – потврђују ауторитет и вербално надахнуће Светог Писма. Размотрите следеће одломке: Излазак 14:1; 20:1, Левити 4:1; Бројеви 4:1; Поновљени закон 4:2; 32:48; Исаија 1:10, 24; Јеремија 1:11; Јеремија 11:1-3; Језекиљ 1:3; 1. Коринћанима 14:37; 1. Солуњанима 2:13; 2. Петрова 1:16-21; 1. Јованова 4:6.
Такође су занимљиви списи Тита Флавија Јосифа, јеврејског историчара који је писао током првог века нове ере. Јосиф је забележио неке догађаје који се подударају са Библијом. С обзиром на дате доказе, целим срцем прихватамо да је Библија од Бога (2. Тимотеју 3:16).
Да ли постоји доказ о надахнућу Библије?
