Pitanje
Kako DNK ukazuje na postojanje Stvoritelja?
Odgovor
Tokom milenijuma, vernici u Boga su iznosili brojne argumente u pokušaju da pokažu postojanje Boga. Različiti oblici kosmoloških, ontoloških i moralnih argumenata su razvijeni mnogo uspešno. Jedan oblik teističkog argumenta o kojem se često raspravlja je argument koji potiče iz teorije inteligentnog dizajna. Argument dizajna je imao mnogo značajnih zagovornika od Platona do Tome Akvinskog i drugih.
Iako je nekoliko verzija argumenta dizajna validno i za mnoge su bili ubedljivi, nedavna otkrića na ćelijskom nivou pružila su dodatnu argumentaciju za zagovornike dizajna. Godine 1953. istraživači Frensis Krik i Džejms Votson su razjasnili strukturu molekula DNK. Pri tome su otkrili da je DNK nosilac specifične genetske informacije koja ima oblik digitalnog koda od četiri karaktera. Ove informacije su sadržane u aranžmanu od četiri hemikalije koje naučnici predstavljaju slovima A, C, T i G. Sekvence ovih hemikalija pružaju uputstva neophodna za sklapanje složenih proteinskih molekula koji, zauzvrat pomažu u formiranju različitih struktura, poput očiju, krila i nogu.
Kao što je dr Stiven C. Mejer primetio: „Kako se ispostavilo, specifični regioni molekula DNK koji se nazivaju, regioni kodiranja, imaju isto svojstvo 'specifičnosti sekvence' ili 'specifične složenosti' koji karakteriše pisane kodove, lingvističke tekstove i proteinske molekule . Baš kao što slova u abecedi pisanog jezika mogu preneti određenu poruku u zavisnosti od njihovog rasporeda, tako i nizovi nukleotidnih baza (A, T, G i C) ispisani duž kičme molekula DNK prenose precizan set instrukcija za izgradnju proteina unutar ćelije.”
Svojstva koja prenose informacije u molekuli DNK, izgledaju očigledno. Međutim, da li nas ova činjenica sama po sebi primorava da zaključimo da je inteligentni dizajner uzrok ove informacije? Mejer nastavlja: „Bilo da gledamo u hijeroglifski natpis, deo teksta u knjizi ili kompjuterski softver, ako imate informaciju i pratite je do njenog izvora, uvek dolazite do inteligentnog izvora te informacije. Stoga, kada pronađete informacije upisane duž kičme molekula DNK u ćeliji, najracionalniji zaključak, zasnovan na našem ponovljenom iskustvu, jeste da je neka vrsta inteligencije igrala ulogu u poreklu te informacije.”
Karakteristike DNK koje su bogate informacijama, pružaju dodatnu potvrdu da je naš univerzum stvorio i dizajnirao Bog. Kao što je apostol Pavle rekao u svom pismu crkvi u Rimu: „Čak i Njegove nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati ako se na Njegovim delima promatraju, da nemaju“ (Rimljanima 1:20). Ova nadahnuta izjava sada izgleda očiglednija nego kada je prvobitno napisana pre skoro 2000 godina.
English
Kako DNK ukazuje na postojanje Stvoritelja?
