Питање
Како ДНК указује на постојање Створитеља?
Одговор
Током миленијума, верници у Бога су износили бројне аргументе у покушају да покажу постојање Бога. Различити облици космолошких, онтолошких и моралних аргумената су развијени много успешно. Један облик теистичког аргумента о којем се често расправља је аргумент који потиче из теорије интелигентног дизајна. Аргумент дизајна је имао много значајних заговорника од Платона до Томе Аквинског и других.
Иако је неколико верзија аргумента дизајна валидно и за многе су били убедљиви, недавна откриц́а на ц́елијском нивоу пружила су додатну аргументацију за заговорнике дизајна. Године 1953. истраживачи Френсис Крик и Џејмс Вотсон су разјаснили структуру молекула ДНК. При томе су открили да је ДНК носилац специфичне генетске информације која има облик дигиталног кода од четири карактера. Ове информације су садржане у аранжману од четири хемикалије које научници представљају словима А, Ц, Т и Г. Секвенце ових хемикалија пружају упутства неопходна за склапање сложених протеинских молекула који, заузврат помажу у формирању различитих структура, попут очију, крила и ногу.
Као што је др Стивен Ц. Мејер приметио: „Како се испоставило, специфични региони молекула ДНК који се називају, региони кодирања, имају исто својство 'специфичности секвенце' или 'специфичне сложености' који карактерише писане кодове, лингвистичке текстове и протеинске молекуле . Баш као што слова у абецеди писаног језика могу пренети одређену поруку у зависности од њиховог распореда, тако и низови нуклеотидних база (А, Т, Г и Ц) исписани дуж кичме молекула ДНК преносе прецизан сет инструкција за изградњу протеина унутар ц́елије.”
Својства која преносе информације у молекули ДНК, изгледају очигледно. Међутим, да ли нас ова чињеница сама по себи приморава да закључимо да је интелигентни дизајнер узрок ове информације? Мејер наставља: „Било да гледамо у хијероглифски натпис, део текста у књизи или компјутерски софтвер, ако имате информацију и пратите је до њеног извора, увек долазите до интелигентног извора те информације. Стога, када пронађете информације уписане дуж кичме молекула ДНК у ц́елији, најрационалнији закључак, заснован на нашем поновљеном искуству, јесте да је нека врста интелигенције играла улогу у пореклу те информације.”
Карактеристике ДНК које су богате информацијама, пружају додатну потврду да је наш универзум створио и дизајнирао Бог. Као што је апостол Павле рекао у свом писму цркви у Риму: „Чак и Његове невидљиве особине, његова вечна сила и божанство, могу се од створења света јасно сагледати ако се на Његовим делима проматрају, да немају“ (Римљанима 1:20). Ова надахнута изјава сада изгледа очигледнија него када је првобитно написана пре скоро 2000 година.
English
Како ДНК указује на постојање Створитеља?
