Pitanje
Šta je Eutifronova dilema?
Odgovor
Platonovo poznato pitanje u vezi sa prirodom dobra pita da li je nešto dobro zato što Bog kaže da je dobro ili Bog, za nešto, kaže da je dobro, jer jeste dobro. Ovo je poznato kao Eutifronova dilema (po imenu ličnosti Eutifra u Platonovom „sokratovskom dijalogu" na temu dobrote).
Problem koji ovo pitanje postavlja za hrišćanina je dvostruk. Prvo, ako je neka stvar dobra samo zato što Bog kaže da jeste, onda izgleda da Bog može da kaže da je bilo šta dobro i to bi bilo dobro. Ovo može da uključi i stvari za koje, instiktivno, znamo da su loše, kao što su silovanje ili ubistvo. Ali, mi ne želimo moralnost koja se zasniva na Božijim proizvoljnim izjavama, tako da je, izgleda, ovo loš izbor za vernika. Međutim, ako Bog jednostavno izveštava o nečemu kao dobrom, On, onda, nije više standard za dobrotu i čini se da zavisi od nekih spoljašnjih standarda. Ali, mi ne želimo da postoji standard iznad Boga kome On mora da se pokloni, tako da ovaj odgovor nije privlaćan. U tome je dilema.
Međutim, postoji treća opcija. Kao hrišćani, treba da potvrđujemo i Božiji suverenitet i Njegovu dobrotu koja nije izvedena iz spoljašnjih okolnosti. Stoga, ne želimo standard koji je proizvoljan ili onaj koji postoji van ili iznad Boga. Na sreću, Bog je i suveren i dobar. Zato, sama Božija priroda može da posluži kao standard za dobrotu i Bog može da zasniva svoje objave o dobroti na sebi samom. Božija priroda je nepromenljiva i u potpunosti dobra; zato, Njegova volja nije proizvoljna, a Njegove objave su uvek istinite. Ovo rešava oba pitanja.
Kako je Bog standard dobrote? Zato što je On stvoritelj. Dobrota neke stvari određena je njenom svrhom. Tup nož nije dobar nož, jer je svrha noža da seče. Međutim, oštrina je loša za cipelu, jer dobra cipela je ona koja je udobna i podržava stopalo. Bog, kao Stvoritelj, odlučuje svu svrhu svog stvorenja. Ono što On stvara je stvoreno sa svrhom, a sve što stoji na putu toj svrsi je loše. Silovanje je loše, jer to nije ono za šta je seks stvoren. Ubistvo je loše, jer nije svhra čoveka da proizvoljno odluči kada ljudi treba da umru. (Obrati pažnju da ovo ne omalovažava svaku smrt koju izaziva čovek, kao što je smrtna kazna ili rat. Ako je Bog odredio uputstva za ove postupke, onda to više nije proizvoljna ljudska volja koja se sprovodi).
U zaključku, jedna stvar je dobra u onoj meri u kojoj ispunjava svoju svrhu. Pošto je Bog stvoritelj svih stvari, na osnovu svoje dobre prirode, On je, stoga, i standard i glasnik dobrote.
English
Šta je Eutifronova dilema?
