Питање
Шта је Еутифронова дилема?
Одговор
Платоново познато питање у вези са природом добра пита да ли је нешто добро зато што Бог каже да је добро или Бог, за нешто, каже да је добро, јер јесте добро. Ово је познато као Еутифронова дилема (по имену личности Еутифра у Платоновом „сократовском дијалогу" на тему доброте).
Проблем који ово питање поставља за хришћанина је двострук. Прво, ако је нека ствар добра само зато што Бог каже да јесте, онда изгледа да Бог може да каже да је било шта добро и то би било добро. Ово може да укључи и ствари за које, инстиктивно, знамо да су лоше, као што су силовање или убиство. Али, ми не желимо моралност која се заснива на Божијим произвољним изјавама, тако да је, изгледа, ово лош избор за верника. Међутим, ако Бог једноставно извештава о нечему као добром, Он, онда, није више стандард за доброту и чини се да зависи од неких спољашњих стандарда. Али, ми не желимо да постоји стандард изнад Бога коме Он мора да се поклони, тако да овај одговор није привлаћан. У томе је дилема.
Међутим, постоји трећа опција. Као хришћани, треба да потврђујемо и Божији суверенитет и Његову доброту која није изведена из спољашњих околности. Стога, не желимо стандард који је произвољан или онај који постоји ван или изнад Бога. На срећу, Бог је и суверен и добар. Зато, сама Божија природа може да послужи као стандард за доброту и Бог може да заснива своје објаве о доброти на себи самом. Божија природа је непроменљива и у потпуности добра; зато, Његова воља није произвољна, а Његове објаве су увек истините. Ово решава оба питања.
Како је Бог стандард доброте? Зато што је Он створитељ. Доброта неке ствари одређена је њеном сврхом. Туп нож није добар нож, јер је сврха ножа да сече. Међутим, оштрина је лоша за ципелу, јер добра ципела је она која је удобна и подржава стопало. Бог, као Створитељ, одлучује сву сврху свог створења. Оно што Он ствара је створено са сврхом, а све што стоји на путу тој сврси је лоше. Силовање је лоше, јер то није оно за шта је секс створен. Убиство је лоше, јер није свхра човека да произвољно одлучи када људи треба да умру. (Обрати пажњу да ово не омаловажава сваку смрт коју изазива човек, као што је смртна казна или рат. Ако је Бог одредио упутства за ове поступке, онда то више није произвољна људска воља која се спроводи).
У закључку, једна ствар је добра у оној мери у којој испуњава своју сврху. Пошто је Бог створитељ свих ствари, на основу своје добре природе, Он је, стога, и стандард и гласник доброте.
English
Шта је Еутифронова дилема?
