Pitanje
Šta Biblija govori o tome da si supruga hrišćanka?
Odgovor
Udata hrišćanka veruje u Isusa Hrista i ima ispravne prioritete. Odabrala je pobožnost kao fokus svog života i taj fokus unosi u svaku vezu, uključujući i brak. Ona je bogobojazna žena koja je odlučila da su joj ugađanje i poslušnost Bogu važniji od njene privremene sreće ili zadovoljstva i spremna je da podnese sve potrebne žrtve da bi odala čast Gospodu u svojoj ulozi žene.
Prvi korak da postanete hrišćanska supruga je da se prepustite Isusovom gospodstvu. Samo u snazi Svetog Duha možemo da živimo kao pobožni ljudi (Galatima 2:20; Titu 2:12). Kada svoju veru položimo u Isusa Hrista kao našeg Spasitelja i Gospoda (Jovan 3:3), to je slično venčanju. Ceo smer našeg života se menja (2. Korinćanima 5:17). Počinjemo da gledamo na život iz Božje perspektive, umesto da sledimo sopstvene planove. To znači da će hrišćanka pristupiti braku sa drugačijim načinom razmišljanja od svetske žene. Ona želi ne samo da bude dobra žena svom mužu, već i da bude pobožna žena za svog Gospoda.
Biti hrišćanska supruga podrazumeva živeti po principu koji se nalazi u Filipljanima 2:3,4: „Ništa ne činite radi sebičnog isticanja, niti iz bezvrednog častoljublja, nego u poniznosti smatrajte jedni druge većim od sebe. Ne gledajte samo na vlastitu korist, nego svako da gleda na korist drugih.” Ako bismo ga se pridržavali, ovaj princip bi eliminisao većinu bračnih rasprava. Pošto smo po prirodi sebični, moramo se osloniti na Gospoda da će razapeti taj sebični poriv i pomoći nam da tražimo najbolji interes naših supružnika. Za ženu to znači da se stalno podseća, da njen muž nije žena i da ne misli kao žena. Njegove potrebe se razlikuju od njenih potreba i njena je odgovornost da razume te potrebe i da se stremi da ih zadovolji kad god je to moguće.
Jedna od najčešćih oblasti sukoba u braku je seks. Muškarci, generalno, češće žele seks nego njihove žene. Muškarci takođe pridaju veću vrednost seksualnim odnosima i njihovo samopoštovanje može biti ugroženo kada njihove žene odbiju da sarađuju. Iako to nije uvek slučaj, većina žena gubi nivo interesovanja za seks koji su možda imale na početku veze i pronalaze emocionalno ispunjenje kroz druge veze, kao što su deca i prijatelji. To može dovesti do muževljeve ogorčenosti i neprijateljstva kada njegova žena ne shvata njegovu pravu potrebu za seksualnim izražavanjem. Supruga hrišćanka bi trebalo da nastoji da zadovolji tu potrebu, čak i kada je umorna ili nezainteresovana. Prva Korinćanima 7:1-5 objašnjava da muževi i žene nemaju potpunu kontrolu nad svojim telima, već su tu kontrolu predali jedno drugome. Hrišćanska supruga shvata, da kada pokorava svoje telo svome mužu, se u stvari predaje Gospodnjem planu za nju.
Efescima 5:22-24 se bavi pitanjem potčinjavanja, kome nažalost, mnogi pogrešno postupaju. Suprugama je rečeno da treba da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu. Mnoge žene se zgražaju od reči pokoriti jer se ona koristi kao izgovor da se prema ženam postupa kao sa robovima. Kada se ova tri stiha izvuku iz konteksta i primene samo na žene, oni postaju oruđe u sotoninoj ruci. Satana često izokreće Sveto pismo da bi ostvario svoje zle namere, a ovo koristi da bi pokvario Božji plan za brak. Zapovest o potčinjavanju zapravo počinje u 18. stihu, koji kaže da svi hrišćani treba da se potčine jedni drugima. Zatim se to primenjuje na žene u braku, ali najveći deo odgovornosti je stavljen na muža koji treba da voli svoju ženu na način na koji Hrist voli crkvu (Efešanima 5:25-32). Kada muž živi u poslušnosti Božjem očekivanju od njega, hrišćanskoj supruzi neće biti nimalo teško da se potčini njegovom vođstvu.
I dok postoje hrišćanske supruge koje nemaju decu, većina udatih žena će u jednom trenutku postati majke. Tokom ove tranzicije, prirodno je za nju da usmeri sav svoj trud i pažnju ka deci. Može potrajati neko vreme da se prilagodi novim porodičnim obavezama, ali hrišćanska supruga zna da joj je muž na prvom mestu. Njegove potrebe su i dalje važne. Ponekad može osećati da nema više šta da mu pruži na kraju frustrirajućeg dana, ali može da ode kod Gospoda i nađe snagu i energiju da ostane prvo žena, a potom majka (Poslovice 18:10; Psalam 18:2).
Komunikacija je ključna tokom ranih godina odgajanja dece i supruga hrišćanka će započeti razgovor bez osude sa svojim mužem, objašnjavajući kako on može da pomogne i šta joj treba od njega kako bi bolje odgovorila na njegove potrebe. Parovi koji ostaju povezani i svesno odvajaju vreme da budu zajedno, postaju jači i grade dublju vezu koja će održati njihov brak zdravim. Supruga hrišćanka takođe shvata da odvajanje vremena za sebe nije sebičnost. Otvoreno deli sa svojim mužem svoje emocionalne i psihološke potrebe. Žene koje zanemaruju ili ne izražavaju sopstvene potrebe iz straha da ne ispadnu sebične, samo se pripremaju za kasniju ogorčenost i izgaranje. Pre nego što supruga i majka može da da svojoj porodici ono što im je potrebno, ona mora da se pobrine za sebe.
Knjiga Priče Solomonove 31 nailazi na skepticizam kod mnogih hrišćanskih žena jer izgleda da prikazuje pobožnu ženu kao nemoguć ideal za žene. Ali važno je zapamtiti da opisana vrsna žena ne postoji. Ona je izmišljeni primer žene koju muškarac treba da traži kao ženu. Ona stoji kao kontrast osobinama koje bi ženu učinile nepodobnim partnerom, kao što su lenjost, sebičnost, glupost, nemarnost i beščašće. Supruga hrišćanka nastoji da pokaže suprotno od tih loših karakteristika, a Priče Solomonove 31 su ilustracija kako bi to moglo da izgleda. To ne treba shvatiti bukvalno, kao da svaka žena čija deca ne „nose skerlet“ (stih 21) ili koja „gasi svoju lampu noću“ (18. stih) nije dovoljno dobra. Umesto toga, ovaj odlomak iz Svetog pisma aplaudira vrlim, inteligentnim i marljivim ženama u vreme kada su doprinosi žena i majki ostajali uglavnom neprimećeni. Pobožne žene mogu uživati u tome kada njihovi sopstveni izbori pokazuju neke od kvaliteta koji su tamo opisani.
Žene često govore da žele da njihovi muževi budu dobre vođe, a neke se žale da njihovi muževi to nisu. Istina je da Bog očekuje od muževa da snose odgovornost za dobrobit svoje porodice. Ali važno je zapamtiti da dobri lideri moraju imati dobre sledbenike. Kao deo prokletstva koje je Bog stavio na Evu zbog njenog greha (Postanak 3:16), žene po prirodi imaju tendenciju da žele da vladaju nad svojim muževima. Mnoge žene vide svoje muževe kao nedovršene projekte koje treba da poprave. Pokušaji supruge da „pomogne“ mužu, često mogu da dovedu do toga da se on isključi, posebno ako mu nije prijatno u ulozi lidera. To ne opravdava njegovo odbijanje da uđe u ulogu koju je Bog osmislio za njega. Ali hrišćanska žena prepoznaje svoju ulogu i pušta ga da vodi. Ona može s poštovanjem ponuditi svoj savet i mišljenje i mudar suprug će ga tražiti, ali ona shvata, onog trenutka kada to učini, njena odgovornost je gotova i konačnu odluku donosi on. Kada zna da ga ona neće oboriti kada se ne slaže, veća je verovatnoća da će istupiti napred i voditi.
Jedna od opasnosti sa kojom može da se sretne žena hrićanka u braku kao i u majčinstvu, je da dozvoli njena identičnost da se u potpunosti zasniva na njenim porodičnim ulogama.Uveličavanje broja razvoda srednjovečnih parova u nekim delovima sveta, to potvrđuje. Često, supruga je ta koja napušta dobrog supruga iz jedinog razloga da više nije srećna. Deo njenog razočaranja dolazi od načina na koji je brak bio uzdignut, kao najvažniji cilj za mlade devojke. Od detinjstva je verovala da će, kada jednom upozna i uda se za pravog čoveka, biti ispunjena. Mnoga crkvena učenja su učestvovala u ovom idealizovanju braka, tako da jedna hrišćanka može biti razočarana u Boga, kada njen brak ne ispuni njena očekivanja. Iako je brak nešto dobaro i ispravano i je sredstvo za blagoslov, nikada ga ne treba posmatrati kao izvor vrednosti i ispunjenja jedne žene. Samo Bog to može biti, a hrišćanske supruge su one koje na svoje uloge ne gledaju kao na cilj sam po sebi, već kao način na koji mogu bolje da služe svom Gospodu (1. Korinćanima 10:31).
Žena, koja želi da bude bogobojazna hrišćanska supruga, može sebi da postavi sledeća pitanja:
1. Da li održavam svoj duhovni život zdravim i da li je on moj glavni prioritet? (Matej 6:33)
2. Da li sam dobrovoljno prihvatila svoju Bogom datu ulogu da budem svom mužu partner , a ne šef? (1. Korinćanima 11:3)
3. Da li svakodnevno nastojim da budem ponizna i da služim kao Isus, umesto da tražim da mi služe? (Marko 10:44–45)
4. Da li sam očistila svoje srce od idola, poput kupovine, flertovanja, gomilanja stvari ili zavisnosti? (Izlazak 20:3)
5. Da li moje slobodno vreme pokazuje da cenim svog muža, svoju porodicu i svog Spasitelja? (Galatima 5:13)
6. Da li čuvam duh svog doma time što pazim šta ulazi u moju kuću putem medija, časopisa ili muzike? (Filipljanima 4:8)
7. Da li sam fizički i emocionalno ugodna svom mužu? (Poslovice 27:15; 31:30)
8. Da li moja haljina, šminka i spoljni izgled pokazuju da poštujem svoje telo, svog muža i svog Spasitelja? (1. Petrova 3:3;i 5)
9. Da li sam eliminisala vulgarnost iz svog govora (psovke, grube šale, prljave šale) tako da moje reči budu blagonaklone? (Kološanima 4:6)
10. Da li sam mudar i pažljiv menadžer finansija u domaćinstvu? (Poslovice 31:16)
11. Da li mužu odajem poštovanje zbog njegove uloge ili samo kada mislim da to zaslužuje? (Efescima 5:33)
12. Da li se dobro brinem o deci i kući svoga muža? (Poslovice 31:27; i 28)
13. Da li čuvam srce svog muža tako što nikada ne otkrivam privatne razgovore javno i ne koristim njegove slabosti protiv njega? (Poslovice 31:11)
14. Da li nastavljam da razvijam darove i strasti koje mi je Bog poverio? (2. Timoteju 1:6)
15. Da li se oslanjam na svoju moć ili snagu Svetog Duha da bih bila pobožna žena, majka i učenik? (Galatima 5:25)
Pošto je Isus poništio naš dug prema grehu (Kološanima 2:14), svako ko to želi može postati bogougodna osoba. Bogougodnost ili svetost ne zavisi od intelekta, obrazovanja ili religije. Takođe nije nedostižna onima sa grešnom prošlošću, papirima za razvod ili zatvorskim dosijeima. Kao Hristovi sledbenici, svi treba da težimo da postanemo podobni Bogu, bez obzira koju ulogu imamo, jer je tako zapoveđeno (1. Petrova 1:16) i zato što želimo da budemo sličniji Onome koga volimo.
English
Šta Biblija govori o tome da si supruga hrišćanka?