Питање
Шта Библија говори о томе да си супруга хришц́анка?
Одговор
Удата хришћанка верује у Исуса Христа и има исправне приоритете. Одабрала је побожност као фокус свог живота и тај фокус уноси у сваку везу, укључујуц́и и брак. Она је богобојазна жена која је одлучила да су јој угађање и послушност Богу важнији од њене привремене срец́е или задовољства и спремна је да поднесе све потребне жртве да би одала част Господу у својој улози жене.
Први корак да постанете хришц́анска супруга је да се препустите Исусовом господству. Само у снази Светог Духа можемо да живимо као побожни људи (Галатима 2:20; Титу 2:12). Када своју веру положимо у Исуса Христа као нашег Спаситеља и Господа (Јован 3:3), то је слично венчању. Цео смер нашег живота се мења (2. Коринц́анима 5:17). Почињемо да гледамо на живот из Божје перспективе, уместо да следимо сопствене планове. То значи да ц́е хришц́анка приступити браку са другачијим начином размишљања од светске жене. Она жели не само да буде добра жена свом мужу, вец́ и да буде побожна жена за свог Господа.
Бити хришц́анска супруга подразумева живети по принципу који се налази у Филипљанима 2:3,4: „Ништа не чините ради себичног истицања, нити из безвредног частољубља, него у понизности сматрајте једни друге већим од себе. Не гледајте само на властиту корист, него свако да гледа на корист других.” Ако бисмо га се придржавали, овај принцип би елиминисао вец́ину брачних расправа. Пошто смо по природи себични, морамо се ослонити на Господа да ц́е разапети тај себични порив и помоц́и нам да тражимо најбољи интерес наших супружника. За жену то значи да се стално подсећа, да њен муж није жена и да не мисли као жена. Његове потребе се разликују од њених потреба и њена је одговорност да разуме те потребе и да се стреми да их задовољи кад год је то могуц́е.
Једна од најчешц́их области сукоба у браку је секс. Мушкарци, генерално, чешц́е желе секс него њихове жене. Мушкарци такође придају вец́у вредност сексуалним односима и њихово самопоштовање може бити угрожено када њихове жене одбију да сарађују. Иако то није увек случај, вец́ина жена губи ниво интересовања за секс који су можда имале на почетку везе и проналазе емоционално испуњење кроз друге везе, као што су деца и пријатељи. То може довести до мужевљеве огорчености и непријатељства када његова жена не швата његову праву потребу за сексуалним изражавањем. Супруга хришц́анка би требало да настоји да задовољи ту потребу, чак и када је уморна или незаинтересована. Прва Коринц́анима 7:1-5 објашњава да мужеви и жене немају потпуну контролу над својим телима, вец́ су ту контролу предали једно другоме. Хришц́анска супруга швата, да када покорава своје тело своме мужу, се у ствари предаје Господњем плану за њу.
Ефесцима 5:22-24 се бави питањем потчињавања, коме нажалост, многи погрешно поступају. Супругама је речено да треба да се покоравају својим мужевима као Господу. Многе жене се згражају од речи покорити јер се она користи као изговор да се према женам поступа као са робовима. Када се ова три стиха извуку из контекста и примене само на жене, они постају оруђе у сотониној руци. Сатана често изокрец́е Свето писмо да би остварио своје зле намере, а ово користи да би покварио Божји план за брак. Заповест о потчињавању заправо почиње у 18. стиху, који каже да сви хришц́ани треба да се потчине једни другима. Затим се то примењује на жене у браку, али највец́и део одговорности је стављен на мужа који треба да воли своју жену на начин на који Христ воли цркву (Ефешанима 5:25-32). Када муж живи у послушности Божјем очекивању од њега, хришц́анској супрузи неће бити нимало тешко да се потчини његовом вођству.
И док постоје хришц́анске супруге које немају децу, вец́ина удатих жена ц́е у једном тренутку постати мајке. Током ове транзиције, природно је за њу да усмери сав свој труд и пажњу ка деци. Може потрајати неко време да се прилагоди новим породичним обавезама, али хришћанска супруга зна да јој је муж на првом месту. Његове потребе су и даље важне. Понекад може осец́ати да нема више шта да му пружи на крају фрустрирајуц́ег дана, али може да оде код Господа и нађе снагу и енергију да остане прво жена, а потом мајка (Пословице 18:10; Псалам 18:2).
Комуникација је кључна током раних година одгајања деце и супруга хришц́анка ц́е започети разговор без осуде са својим мужем, објашњавајуц́и како он може да помогне и шта јој треба од њега како би боље одговорила на његове потребе. Парови који остају повезани и свесно одвајају време да буду заједно, постају јачи и граде дубљу везу која ц́е одржати њихов брак здравим. Супруга хришц́анка такође швата да одвајање времена за себе није себичност. Отворено дели са својим мужем своје емоционалне и психолошке потребе. Жене које занемарују или не изражавају сопствене потребе из страха да не испадну себичне, само се припремају за каснију огорченост и изгарање. Пре него што супруга и мајка може да да својој породици оно што им је потребно, она мора да се побрине за себе.
Књига Приче Соломонове 31 наилази на скептицизам код многих хришц́анских жена јер изгледа да приказује побожну жену као немогуц́ идеал за жене. Али важно је запамтити да описана врсна жена не постоји. Она је измишљени пример жене коју мушкарац треба да тражи као жену. Она стоји као контраст особинама које би жену учиниле неподобним партнером, као што су лењост, себичност, глупост, немарност и бешчашц́е. Супруга хришц́анка настоји да покаже супротно од тих лоших карактеристика, а Приче Соломонове 31 су илустрација како би то могло да изгледа. То не треба шватити буквално, као да свака жена чија деца не „носе скерлет“ (стих 21) или која „гаси своју лампу ноц́у“ (18. стих) није довољно добра. Уместо тога, овај одломак из Светог писма аплаудира врлим, интелигентним и марљивим женама у време када су доприноси жена и мајки остајали углавном непримец́ени. Побожне жене могу уживати у томе када њихови сопствени избори показују неке од квалитета који су тамо описани.
Жене често говоре да желе да њихови мужеви буду добре вође, а неке се жале да њихови мужеви то нису. Истина је да Бог очекује од мужева да сносе одговорност за добробит своје породице. Али важно је запамтити да добри лидери морају имати добре следбенике. Као део проклетства које је Бог ставио на Еву због њеног греха (Постанак 3:16), жене по природи имају тенденцију да желе да владају над својим мужевима. Многе жене виде своје мужеве као недовршене пројекте које треба да поправе. Покушаји супруге да „помогне“ мужу, често могу да доведу до тога да се он искључи, посебно ако му није пријатно у улози лидера. То не оправдава његово одбијање да уђе у улогу коју је Бог осмислио за њега. Али хришц́анска жена препознаје своју улогу и пушта га да води. Она може с поштовањем понудити свој савет и мишљење и мудар супруг ц́е га тражити, али она швата, оног тренутка када то учини, њена одговорност је готова и коначну одлуку доноси он. Када зна да га она нец́е оборити када се не слаже, вец́а је вероватноц́а да ц́е иступити напред и водити.
Једна од опасности са којом може да се сретне жена хрићанка у браку као и у мајчинству, је да дозволи њена идентичност да се у потпуности заснива на њеним породичним улогама.Увеличавање броја развода средњовечних парова у неким деловима света, то потврђује. Често, супруга је та која напушта доброг супруга из јединог разлога да више није срећна. Део њеног разочарања долази од начина на који је брак био уздигнут, као најважнији циљ за младе девојке. Од детињства је веровала да ц́е, када једном упозна и уда се за правог човека, бити испуњена. Многа црквена учења су учествовала у овом идеализовању брака, тако да једна хришц́анка може бити разочарана у Бога, када њен брак не испуни њена очекивања. Иако је брак нешто добаро и исправано и је средство за благослов, никада га не треба посматрати као извор вредности и испуњења једне жене. Само Бог то може бити, а хришц́анске супруге су оне које на своје улоге не гледају као на циљ сам по себи, вец́ као начин на који могу боље да служе свом Господу (1. Коринц́анима 10:31).
Жена, која жели да буде богобојазна хришћанска супруга, може себи да постави следећа питања:
1. Да ли одржавам свој духовни живот здравим и да ли је он мој главни приоритет? (Матеј 6:33)
2. Да ли сам добровољно прихватила своју Богом дату улогу да будем свом мужу партнер , а не шеф? (1. Коринц́анима 11:3)
3. Да ли свакодневно настојим да будем понизна и да служим као Исус, уместо да тражим да ми служе? (Марко 10:44&ндаш;45)
4. Да ли сам очистила своје срце од идола, попут куповине, флертовања, гомилања ствари или зависности? (Излазак 20:3)
5. Да ли моје слободно време показује да ценим свог мужа, своју породицу и свог Спаситеља? (Галатима 5:13)
6. Да ли чувам дух свог дома тиме што пазим шта улази у моју кућу путем медија, часописа или музике? (Филипљанима 4:8)
7. Да ли сам физички и емоционално угодна свом мужу? (Пословице 27:15; 31:30)
8. Да ли моја хаљина, шминка и спољни изглед показују да поштујем своје тело, свог мужа и свог Спаситеља? (1. Петрова 3:3;и 5)
9. Да ли сам елиминисала вулгарност из свог говора (псовке, грубе шале, прљаве шале) тако да моје речи буду благонаклоне? (Колошанима 4:6)
10. Да ли сам мудар и пажљив менаџер финансија у домац́инству? (Пословице 31:16)
11. Да ли мужу одајем поштовање због његове улоге или само када мислим да то заслужује? (Ефесцима 5:33)
12. Да ли се добро бринем о деци и куц́и свога мужа? (Пословице 31:27; и 28)
13. Да ли чувам срце свог мужа тако што никада не откривам приватне разговоре јавно и не користим његове слабости против њега? (Пословице 31:11)
14. Да ли настављам да развијам дарове и страсти које ми је Бог поверио? (2. Тимотеју 1:6)
15. Да ли се ослањам на своју моц́ или снагу Светог Духа да бих била побожна жена, мајка и ученик? (Галатима 5:25)
Пошто је Исус поништио наш дуг према греху (Колошанима 2:14), свако ко то жели може постати богоугодна особа. Богоугодност или светост не зависи од интелекта, образовања или религије. Такође није недостижна онима са грешном прошлошц́у, папирима за развод или затворским досијеима. Као Христови следбеници, сви треба да тежимо да постанемо подобни Богу, без обзира коју улогу имамо, јер је тако заповеђено (1. Петрова 1:16) и зато што желимо да будемо сличнији Ономе кога волимо.
English
Шта Библија говори о томе да си супруга хришц́анка?
