Pitanje
Kako hrišćanin treba da gleda na logiku?
Odgovor
Logika je nauka koja se bavi izvođenjem istine putem analize činjenica direktnim putem (deduktivno) ili indirektnim (induktivno). Logika uzima date pretpostavke, analizira odnose, poredi ih sa ostalim poznatim faktorima i dolazi do zaključka koji identifikuje prethodnu nepoznatu činjenicu. Logika je matematika sa idejama umesto brojevima. Predstavlja način da se identifikuju odnosi među idejama.
Logika izgleda da je bila jedan od prirodnih zakona koje je Bog uspostavio kada je stvarao svemir. Bog je stvorio čovečanstvo sa umom i sposobnošću da rasuđuje. S obzirom da je Božija tvorevina, logika je dobra stvar, koja, kada se ispravno koristi, može da nas uputi ka Bogu. Nažalost, lako je neispravno upotrebljavati logiku.
Nauka logike bavi se relacijskim formulama ideja. Kao i brojevi u matematici, ideje mogu da se povežu sa formulama koje pokazuju svoj odnos sa drugim idejama. Korisno je razumeti osnove ovih formula. Savremeni argumenti su često preplavljeni idejama, koje mogu da spreče razgovor i onemoguće korisnu odluku. Strast može da omete put ka istini. Često, istina je sakrivena onim što je poznato kao obmana – argument zasnovan na lažnoj logici i pogrešnom rasuđivanju. Obmana je taktika nasilništva i ne vodi ka korisnoj diskusiji.
U praktičnom smislu reči, logika uključuje i formulu i činjenice. Formule obezbeđuju činjenice, ali treba da postoje osnovne ideje da bi formule mogle da se analiziraju. Iako relativizam odstupa i od najosnovnijih pretpostavki, većina ljudi se, i dalje, oslanja na empirijske dokaze – podatke koje prikupljaju putem čula. Većina ljudi se oseća sigurnim dok daje izjave kao što su „ja postojim" ili „sto postoji". Logika uziima takve podatke i izvodi dalju istinu. „Sve što ima početak mora da je bilo stvoreno od strane nekog drugog" je logički izvedena izjava. Dalja analiza vodi do još složenijih istina, kao što su „Bog postoji".
Nažalost, mnogi učesnici u raspravi greše zbog nepažnje, jer ne počinju od samog početka. To jest, dozvoljavaju unapred formiranoj, neproverenoj ideji da bude činjenica. Evolucionisti počinju sa prirodnom evolucijom kao svojom osnovom za argumente, jer ne prihvataju mogućnost čuda. Mnoge religije odbacuju Isusa kao Bogočoveka, je im je početna pozicija gnosticizam (fizičko je zlo; duhovno je dobro). Sekularisti koji insistiraju da je religija instiktivan odgovor na strah od smrti kreću od pretpostavke da Bog ne postoji.
Istina je da mnogi ljudi neće biti značajno pod uticajem logike da bi poverovali u nešto što je suprotno njihovim uverenjima.
Obično, naklonost ka nečemu nadmašuje logiku. Iako ni Isusu, ni apostolima logika nije bila strana, ona nije bila njihovo osnovno oruđe. Kada Petar kaže „budite svagda spremni na odgovor svakom ko traži razlog nade koja je u vama″ (1. Petrova 3:15), on nije mislio da krene sa ontološkim argumentom za postojanje Boga. On je podrazumevao da budemo spremni da ispričamo priču o našem odnosu sa Bogom i nadi koja proizilazi iz toga. Neko ko zasniva svoje uverenje na emociji, neće biti u stanju da prati logički razgovor.
Logika u rukama oprobanog apologete je moćno oružje. Ali, isto je tako ubedljiv i „empirijski dokaz" hrišćanskog života. Mi smo „svetlost sveta" (Matej 5:14); tama, možda, ne voli svetlo, ali ne može da porekne njego postojanje. Kao što je Pavle uputio Tita „……. dajući u svemu samoga sebe kao primer dobrih dela, u nauci — neiskvarenost, dostojanstvenu ozbiljnost, zdravu i nezazornu reč, da se protivnik posrami nemajući šta rđavo da kaže za nas" (Titu 2:7-8).
English
Kako hrišćanin treba da gleda na logiku?
