Питање
Како хришћанин треба да гледа на логику?
Одговор
Логика је наука која се бави извођењем истине путем анализе чињеница директним путем (дедуктивно) или индиректним (индуктивно). Логика узима дате претпоставке, анализира односе, пореди их са осталим познатим факторима и долази до закључка који идентификује претходну непознату чињеницу. Логика је математика са идејама уместо бројевима. Представља начин да се идентификују односи међу идејама.
Логика изгледа да је била један од природних закона које је Бог успоставио када је стварао свемир. Бог је створио човечанство са умом и способношћу да расуђује. С обзиром да је Божија творевина, логика је добра ствар, која, када се исправно користи, може да нас упути ка Богу. Нажалост, лако је неисправно употребљавати логику.
Наука логике бави се релацијским формулама идеја. Као и бројеви у математици, идеје могу да се повежу са формулама које показују свој однос са другим идејама. Корисно је разумети основе ових формула. Савремени аргументи су често преплављени идејама, које могу да спрече разговор и онемогуће корисну одлуку. Страст може да омете пут ка истини. Често, истина је сакривена оним што је познато као обмана – аргумент заснован на лажној логици и погрешном расуђивању. Обмана је тактика насилништва и не води ка корисној дискусији.
У практичном смислу речи, логика укључује и формулу и чињенице. Формуле обезбеђују чињенице, али треба да постоје основне идеје да би формуле могле да се анализирају. Иако релативизам одступа и од најосновнијих претпоставки, већина људи се, и даље, ослања на емпиријске доказе – податке које прикупљају путем чула. Већина људи се осећа сигурним док даје изјаве као што су „ја постојим" или „сто постоји". Логика узиима такве податке и изводи даљу истину. „Све што има почетак мора да је било створено од стране неког другог" је логички изведена изјава. Даља анализа води до још сложенијих истина, као што су „Бог постоји".
Нажалост, многи учесници у расправи греше због непажње, јер не почињу од самог почетка. То јест, дозвољавају унапред формираној, непровереној идеји да буде чињеница. Еволуционисти почињу са природном еволуцијом као својом основом за аргументе, јер не прихватају могућност чуда. Многе религије одбацују Исуса као Богочовека, је им је почетна позиција гностицизам (физичко је зло; духовно је добро). Секуларисти који инсистирају да је религија инстиктиван одговор на страх од смрти крећу од претпоставке да Бог не постоји.
Истина је да многи људи неће бити значајно под утицајем логике да би поверовали у нешто што је супротно њиховим уверењима.
Обично, наклоност ка нечему надмашује логику. Иако ни Исусу, ни апостолима логика није била страна, она није била њихово основно оруђе. Када Петар каже „будите свагда спремни на одговор сваком ко тражи разлог наде која је у вама″ (1. Петрова 3:15), он није мислио да крене са онтолошким аргументом за постојање Бога. Он је подразумевао да будемо спремни да испричамо причу о нашем односу са Богом и нади која произилази из тога. Неко ко заснива своје уверење на емоцији, неће бити у стању да прати логички разговор.
Логика у рукама опробаног апологете је моћно оружје. Али, исто је тако убедљив и „емпиријски доказ" хришћанског живота. Ми смо „светлост света" (Матеј 5:14); тама, можда, не воли светло, али не може да порекне њего постојање. Као што је Павле упутио Тита „……. дајући у свему самога себе као пример добрих дела, у науци — неисквареност, достојанствену озбиљност, здраву и незазорну реч, да се противник посрами немајући шта рђаво да каже за нас" (Титу 2:7-8).
English
Како хришћанин треба да гледа на логику?
