Pitanje
Da li je Hristova božanska priroda u skladu sa Biblijom?
Odgovor
Osim što je svoju božansku prirodu potvrdio sam Isus, priznali su je i njegovi učenici. Oni su tvrdili da Isus ima pravo da oprašta grehe – nešto što je samo Bog mogao da uradi, jer je Bog taj koga vređamo grehom (Dela 5,31; Kološanima 3,13; Psalam 130,4; Jeremija 31,34). U tesnoj vezi sa ovom tvrdnjom je i tvrdnja da će On biti taj koji će „suditi živima i mrtvima“ (2. Timoteju 4,1). Toma je uzviknuo Isusu: „moj Gospod i moj Bog!“ (Jovan 20,28). Pavle naziva Isusa „veliki Bog i Spasitelj“ (Titu 2,13) čime upućuje na to da je pre nego što se utelovio, Isus postojao „kao Bog“ (Filipljanima 2,5–8). Pisac poslanice Jevrejima u pogledu Isusa kaže: „Tvoj presto, o Bože, stoji u sve vekove“ (Jevreji 1,8). Jovan izjavljuje: „U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč[Isus]“ (Jovan 1,1). Možemo dati još mnogo biblijskih primera koji uče o Hristovoj božanskoj prirodi (vidi Otkrivenje 1,17; 2,8; 22,13; 1. Korinćanima 10,4; 1. Petrova 2,6–8; Psalam 18,2; 95,1; 1. Petrova 5,4; Jevrejima 13,20), no čak je samo jedan dovoljan da pokaže da su Isusa učenici smatrali Bogom.
Isusa su također nazivali imenima jedinstvenim za Jahvu (formalno ime za Boga) u Starom zavetu. Starozavetni naziv „Otkupitelj“ (Psalam 130,7; Osija 13,14) je korišćen za Isusa u Novom zavetu (Titu 2,13; Otkrivenje 5,9). Isus je nazvan Emanuel („Bog sa nama“ u Mateju 1). U Zahariji 12,10, Jahve je taj koji kaže: „pogledaće na mene, onoga kojega probodoše.“ Ali Novi zavet primenjuje ovo na Isusovo raspeće (Jovan 19,37; Otkrivenje 1,7). Ako je Jahve taj koji je proboden i na koga su pogledali, i ako je Isus taj koji je proboden i na koga su pogledali, onda je Isus Jahve. Pavle tumači Isaiju 45,22–23 primenjući te stihove na Isusa u Filipljanima 2,10–11. Dalje, Isusovo ime se koristi uporedo sa Jahvinim u molitvi „Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista“ (Galatima 1,3; Efescima 1,2). Ako Krist nije božanske prirode, ovo je bogohuljenje. Isusovo ime se pojavljuje sa Jahvinim u Isusovoj zapovesti za krštenje „u ime [jednina] Oca i Sina i Svetog Duha“ (Matej 28,19; vidi takođe 2. Korinćanima 13,14). U Otkrivenju Jovan kaže da sva stvorenja slave Hrista (Jagnje) – samim tim Isus nije stvorenje (5,13).
Dela koja je jedino Bog mogao da učini su pripisana Isusu. Isus ne samo da je vaskrsavao mrtve (Jovan 5,21; 11,38–44), i praštao grehe (Dela 5,31; 13,38), On je stvorio i održava univerzum (Jovan 1,2; Kološanima 1,16-17)! Ova činjenica dobija još više na snazi kada se uzme u obzir da je Jahve bio sam tokom stvaranja (Isaija 44,24). Dalje, Isus poseduje osobine koje jedino bog može da ima: besmrtnost (Jovan 8,58), sveprisutnost (Matej 18,20, 28,20), sveznanje (Matej 16,21), svemoć (Jovan 11,38-44).
Sad, jedna je stvar tvrditi da si Bog ili prevariti nekoga da poveruje da je to istina, a nešto sasvim drugo je da dokažeš da to stvarno i jesi. Hrist je pokazao mnoga čuda kao dokaz svoje tvrdnje da je Bog, čak je i ustao iz mrtvih. Ovo su samo neka od Isusovih čuda: pretvaranje vode u vino (Jovan 2,7), hodanje po vodi (Matej 14,25), umnožavanje fizičkih objekata (Jovan 6,11), isceljenje slepog (Jovan 9,7), oduzetog (Marko 2,3), i bolesnog (Matej 9,35; Marko 1,40–42), čak i vaskrsavanje ljudi iz mrtvih (Jovan 11,43–44; Luka 7,11–15; Marko 5,35). Štaviše, sam Hrist je ustao iz mrtvih. Daleko od takozvanih smrti i ustajanja bogova u paganskoj mitologiji, ništa slično vaskrsenju ni jedna religija nije ozbiljno tvrdila – i ni jedna druga tvrdnja nema toliko mnogo dodatnih pisanih potvrda. Prema Dr. Gary Habermas-u, postoji minimalno dvanaest istorijskih činjenica koje čak i nehrišćanski, sholastički kritičari treba da priznaju:
1. Isus je umro tako što je raspet.
2. Bio je sahranjen.
3. Njegova smrt je izazvala očaj i gubitak nade kod njegovih učenika.
4. Isusov grob je pronađen (ili se tvrdi da je pronađen) prazan, par dana kasnije.
5. Učenici su verovali da su videli vaskrslog Isusa.
6. Posle ovoga, učenici su se od onih koji su sumnjali pretvorili u hrabre vernike.
7. Ova poruka je bila centar propovedanja u ranoj Crkvi.
8. Ova poruka je propovedana u Jerusalimu.
9. Kao posledica ovog propovedanja nastala je i rasla Crkva.
10. Dan vaskrsenja, nedelja, je zamenila subotu (sabat) kao primarni dan za slavljenje.
11. Jakov, skeptik, je takođe verovao da je video vaskrslog Isusa i zato se obratio.
12. Pavle, neprijatelj hrišćanstva, se obratio nakon iskustva za koje je verovao da je objava uskrslog Hrista.
Čak i kada bi se neko suprostavio ovoj specifičnoj listi, samo par nabrojanih činjenica je dovoljno da dokažu vaskrsenje i utvrde evanđelje: Isusova smrt, sahrana, vaskrsenje i ponovno pojavljivanje (1. Korinćanima 15,1-5). Možda bi neke teorije objasnile jednu ili dve od gore navedenih činjenica, no samo vaskrsenje ih sve objašnjava u celosti. Kritičari priznaju da su učenici tvrdili da su videli vaskrslog Hrista. Niti laž, niti halucinacija ne može da promeni ljude kao što je to vaskrsenje uradilo. Prvo, šta bi oni time dobili? Hrišćanstvo nije bilo popularno i sigurno im nije donelo nikavu materijalnu dobit. Drugo, lažovi su loši mučenici. Vaskrsenje je najbolje objašnjenje za spremnost učenika da umru za svoju veru užasnom smrću. Da, mnogi ljudi umiru za laž za koju misle da je istina, ali niko ne umire za nešto za šta zna da nije istina.
Zaključak: Hrist je tvrdio da je Jahve, On je tvrdio da je božanske prirode (ne neki "bog" – već jedini istinski Bog), Njegovi sledbenici (Jevreji koje bi idolatrija sablaznila) su verovali i obraćali mu se kao takvom. Hrist je dokazao svoju božansku prirodu čudima, uključujući vaskrsenje koje je promenilo svet. Ni jedna druga hipoteza ne može da objasni ove činjenice.
English
Da li je Hristova božanska priroda u skladu sa Biblijom?
