Питање
Да ли је Христова божанска природа Библијска?
Одговор
Осим што је своју божанску природу потврдио сам Исус, признали су је и његови ученици. Они су тврдили да Исус има право да опрашта грехе – нешто што је само Бог могао да уради, јер је Бог тај кога вређамо грехом (Дела 5,31; Колошанима 3,13; Псалам 130,4; Јеремија 31,34). У тесној вези са овом тврдњом је и тврдња да ће Он бити тај који ће „судити живима и мртвима“ (2. Тимотеју 4,1). Тома је узвикнуо Исусу: „мој Господ и мој Бог!“ (Јован 20,28). Павле назива Исуса „велики Бог и Спаситељ“ (Титу 2,13) чиме упућује на то да је пре него што се утеловио, Исус постојао „као Бог“ (Филипљанима 2,5–8). Писац посланице Јеврејима у погледу Исуса каже: „Твој престо, о Боже, стоји у све векове“ (Јевреји 1,8). Јован изјављује: „У почетку беше Реч Божија, и та Реч беше у Бога, и Бог беше Реч[Исус]“ (Јован 1,1). Можемо дати још много библијских примера који уче о Христовој божанској природи (види Откривење 1,17; 2,8; 22,13; 1. Коринћанима 10,4; 1. Петрова 2,6–8; Псалам 18,2; 95,1; 1. Петрова 5,4; Јеврејима 13,20), но чак је само један довољан да покаже да су Исуса ученици сматрали Богом.
Исуса су такођер називали именима јединственим за Јахву (формално име за Бога) у Старом завету. Старозаветни назив „Откупитељ“ (Псалам 130,7; Осија 13,14) је коришћен за Исуса у Новом завету (Титу 2,13; Откривење 5,9). Исус је назван Емануел („Бог са нама“ у Матеју 1). У Захарији 12,10, Јахве је тај који каже: „погледаће на мене, онога којега прободоше.“ Али Нови завет примењује ово на Исусово распеће (Јован 19,37; Откривење 1,7). Ако је Јахве тај који је прободен и на кога су погледали, и ако је Исус тај који је прободен и на кога су погледали, онда је Исус Јахве. Павле тумачи Исаију 45,22–23 примењући те стихове на Исуса у Филипљанима 2,10–11. Даље, Исусово име се користи упоредо са Јахвиним у молитви „Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа“ (Галатима 1,3; Ефесцима 1,2). Ако Крист није божанске природе, ово је богохуљење. Исусово име се појављује са Јахвиним у Исусовој заповести за крштење „у име [једнина] Оца и Сина и Светог Духа“ (Матеј 28,19; види такође 2. Коринћанима 13,14). У Откривењу Јован каже да сва створења славе Христа (Јагње) – самим тим Исус није створење (5,13).
Дела која је једино Бог могао да учини су приписана Исусу. Исус не само да је васкрсавао мртве (Јован 5,21; 11,38–44), и праштао грехе (Дела 5,31; 13,38), Он је створио и одржава универзум (Јован 1,2; Колошанима 1,16-17)! Ова чињеница добија још више на снази када се узме у обзир да је Јахве био сам током стварања (Исаија 44,24). Даље, Исус поседује особине које једино бог може да има: бесмртност (Јован 8,58), свеприсутност (Матеј 18,20, 28,20), свезнање (Матеј 16,21), свемоћ (Јован 11,38-44).
Сад, једна је ствар тврдити да си Бог или преварити некога да поверује да је то истина, а нешто сасвим друго је да докажеш да то стварно и јеси. Христ је показао многа чуда као доказ своје тврдње да је Бог, чак је и устао из мртвих. Ово су само нека од Исусових чуда: претварање воде у вино (Јован 2,7), ходање по води (Матеј 14,25), умножавање физичких објеката (Јован 6,11), исцељење слепог (Јован 9,7), одузетог (Марко 2,3), и болесног (Матеј 9,35; Марко 1,40–42), чак и васкрсавање људи из мртвих (Јован 11,43–44; Лука 7,11–15; Марко 5,35). Штавише, сам Христ је устао из мртвих. Далеко од такозваних смрти и устајања богова у паганској митологији, ништа слично васкрсењу ни једна религија није озбиљно тврдила – и ни једна друга тврдња нема толико много додатних писаних потврда. Према Др. Гарy Хабермас-у, постоји минимално дванаест историјских чињеница које чак и нехришћански, шоластички критичари треба да признају:
1. Исус је умро тако што је распет.
2. Био је сахрањен.
3. Његова смрт је изазвала очај и губитак наде код његових ученика.
4. Исусов гроб је пронађен (или се тврди да је пронађен) празан, пар дана касније.
5. Ученици су веровали да су видели васкрслог Исуса.
6. После овога, ученици су се од оних који су сумњали претворили у храбре вернике.
7. Ова порука је била центар проповедања у раној Цркви.
8. Ова порука је проповедана у Јерусалиму.
9. Као последица овог проповедања настала је и расла Црква.
10. Дан васкрсења, недеља, је заменила суботу (сабат) као примарни дан за слављење.
11. Јаков, скептик, је такође веровао да је видео васкрслог Исуса и зато се обратио.
12. Павле, непријатељ хришћанства, се обратио након искуства за које је веровао да је објава ускрслог Христа.
Чак и када би се неко супроставио овој специфичној листи, само пар набројаних чињеница је довољно да докажу васкрсење и утврде еванђеље: Исусова смрт, сахрана, васкрсење и поновно појављивање (1. Коринћанима 15,1-5). Можда би неке теорије објасниле једну или две од горе наведених чињеница, но само васкрсење их све објашњава у целости. Критичари признају да су ученици тврдили да су видели васкрслог Христа. Нити лаж, нити халуцинација не може да промени људе као што је то васкрсење урадило. Прво, шта би они тиме добили? Хришћанство није било популарно и сигурно им није донело никаву материјалну добит. Друго, лажови су лоши мученици. Васкрсење је најбоље објашњење за спремност ученика да умру за своју веру ужасном смрћу. Да, многи људи умиру за лаж за коју мисле да је истина, али нико не умире за нешто за шта зна да није истина.
Закључак: Христ је тврдио да је Јахве, Он је тврдио да је божанске природе (не неки "бог" – већ једини истински Бог), Његови следбеници (Јевреји које би идолатрија саблазнила) су веровали и обраћали му се као таквом. Христ је доказао своју божанску природу чудима, укључујући васкрсење које је променило свет. Ни једна друга хипотеза не може да објасни ове чињенице.
Да ли је Христова божанска природа Библијска?
