Pitanje
Sme li hrišćanin da uzima antidepresive i druge lekove za duševna oboljenja?
Odgovor
Napadi panike, anksioznost, fobije i depresija su bolesti od kojih pate milioni ljudi. Naročito iscrpljujući znaju da budu napadi panike jer dolaze bez najave. Za većinu ljudi koji pate od ovih bolesti koren problema je u njihovom strahu. To može da bude strah od odbijanja, prihvatanja, odgovornosti, nepoznatog. Bilo šta može da izazove strah koji nagoni osobu da oseća gubitak kontrole nad sobom. Napadi panike često imaju istu fizičku i psihičku jačinu.
Mnogi stručnjaci veruju da su navedene bolesti u većinom povezane sa psihom obolelog, ali ima i slučajeva kada je uzrok hemijski disbalans u organizmu. U tom slučaju prepisuju se lekovi da bi se disbalans doveo u ravnotežu i time se uklonili sipmtomi bolesti. Da li je to greh? Nije. Bog je dopustio čoveku da napreduje u medicinskom znanju, koje i on sam često koristi u procesu izlečenja. Da li je Bogu potreban lek koji je napravio čovek kako bi došlo do izlečenja? Naravno da nije. Ali, Bog je hteo da medicina dosegne značajan nivo u napretku i zato ne postoji biblijski razlog zbog koga ne bismo koristili njena dostignuća.
Ipak, tanka je linija između korišćenja lekova za ozdravljenje i stalne zavisnosti od njih. Treba da znamo da je Bog vrhunski lekar i samo on ima moć da nekoga potpuno isceli (Jovan 4:14). Za izlečenje najviše treba da se oslanjamo na njega. Lek protiv napada panike treba uzimati samo dok se bolesnik ne suoči sa korenom svojih strahova. Njegova svrha je da bolesnik povrati kontrolu nad sobom. Pa ipak, mnogi uzimaju lekove kako bi izbegli suočavanje sa pravim uzrokom svoje bolesti, što predstavlja poricanje odgovornosti i Božijeg isceljenja. Time se u isti mah izbegava suočavanje sa nekim događajem iz prošlosti koji je doprineo bolesti i poriče pravo dugima na oproštenje. U takvom slučaju uzimanje lekova jeste greh jer je motivisano sebičnošću.
Kada se lekovi uzimaju umereno da bi se lečili simptomi, i kada se osoba oslanja na Božiju reč i mudre savete koji dovode do promena u njenom srcu i umu, potreba za lekovima postepeno nestaje. Pozicija vernika u Hristu je čvrsta, a Bog donosi isceljenje u ona područja duše koji uzrokuju bolest. Božija reč govori mnogo o strahu i njegovom mestu u životu vernika. Čitanje i razmišljanje o sledećim stihovima je univerzalni lek. Ovi stihovi vraćaju samopouzdanje i otkrivaju istinu o tome šta znači biti Božije dete: Priče 29:25, Matej 6:34; Jovan 8:32; Rimljanima 8:28-39; 12:1-2; 1. Korinćanima 10:13; 2. Korinćanima 10:5; Filipljanima 4:4-9; Kološanima 3:1-2; 2. Timoteju 1:6-8; Jevrejima 13:6-7; Jakov 1:2-4; 1. Petrova 5:7; 2. Petrova 1:3-4; 1. Jovanova 1:9; 4:18-19.
Bog može natprirodno da isceli i treba da se molimo za to. Ali on isto tako isceljuje pomoću lekova i lekara. Treba da se molimo i za to. Kakav god način da izabere, on je taj kome najviše treba da verujemo, u svakoj prilici (Matej 9:22).
English
Sme li hrišćanin da uzima antidepresive i druge lekove za duševna oboljenja?
