Питање
Сме ли хришћанин да узима антидепресиве и друге лекове за душевна обољења?
Одговор
Напади панике, анксиозност, фобије и депресија су болести од којих пате милиони људи. Нарочито исцрпљујући знају да буду напади панике јер долазе без најаве. За већину људи који пате од ових болести корен проблема је у њиховом страху. То може да буде страх од одбијања, прихватања, одговорности, непознатог. Било шта може да изазове страх који нагони особу да осећа губитак контроле над собом. Напади панике често имају исту физичку и психичку јачину.
Многи стручњаци верују да су наведене болести у већином повезане са психом оболелог, али има и случајева када је узрок хемијски дисбаланс у организму. У том случају преписују се лекови да би се дисбаланс довео у равнотежу и тиме се уклонили сипмтоми болести. Да ли је то грех? Није. Бог је допустио човеку да напредује у медицинском знању, које и он сам често користи у процесу излечења. Да ли је Богу потребан лек који је направио човек како би дошло до излечења? Наравно да није. Али, Бог је хтео да медицина досегне значајан ниво у напретку и зато не постоји библијски разлог због кога не бисмо користили њена достигнућа.
Ипак, танка је линија између коришћења лекова за оздрављење и сталне зависности од њих. Треба да знамо да је Бог врхунски лекар и само он има моћ да некога потпуно исцели (Јован 4:14). За излечење највише треба да се ослањамо на њега. Лек против напада панике треба узимати само док се болесник не суочи са кореном својих страхова. Његова сврха је да болесник поврати контролу над собом. Па ипак, многи узимају лекове како би избегли суочавање са правим узроком своје болести, што представља порицање одговорности и Божијег исцељења. Тиме се у исти мах избегава суочавање са неким догађајем из прошлости који је допринео болести и пориче право дугима на опроштење. У таквом случају узимање лекова јесте грех јер је мотивисано себичношћу.
Када се лекови узимају умерено да би се лечили симптоми, и када се особа ослања на Божију реч и мудре савете који доводе до промена у њеном срцу и уму, потреба за лековима постепено нестаје. Позиција верника у Христу је чврста, а Бог доноси исцељење у она подручја душе који узрокују болест. Божија реч говори много о страху и његовом месту у животу верника. Читање и размишљање о следећим стиховима је универзални лек. Ови стихови враћају самопоуздање и откривају истину о томе шта значи бити Божије дете: Приче 29:25, Матеј 6:34; Јован 8:32; Римљанима 8:28-39; 12:1-2; 1. Коринћанима 10:13; 2. Коринћанима 10:5; Филипљанима 4:4-9; Колошанима 3:1-2; 2. Тимотеју 1:6-8; Јеврејима 13:6-7; Јаков 1:2-4; 1. Петрова 5:7; 2. Петрова 1:3-4; 1. Јованова 1:9; 4:18-19.
Бог може натприродно да исцели и треба да се молимо за то. Али он исто тако исцељује помоћу лекова и лекара. Треба да се молимо и за то. Какав год начин да изабере, он је тај коме највише треба да верујемо, у свакој прилици (Матеј 9:22).
Сме ли хришћанин да узима антидепресиве и друге лекове за душевна обољења?
