Pitanje
Šta je antropijski princip?
Odgovor
Antropijski znači „koji se odnosi na ljudska bića ili njihovo postojanje“. Princip znači "zakon". Antropijski princip je Zakon ljudske egzistencije. Dobro je poznato da naše postojanje u ovom univerzumu zavisi od brojnih kosmoloških konstanti i parametara čije numeričke vrednosti moraju biti u veoma uskom opsegu vrednosti. Kada bi samo jedna varijabla bila isključena, čak i neznatno, ne bismo postojali. Ekstremno je neverovatno da bi se tako mnogo varijabli slučajno uskladilo tako povoljno u našu korist i zato su neki naučnici i filozofi umesto toga predložili teoriju, da je Bog bio taj koji je proviđenjem dizajnirao univerzum tako da odgovara našim specifičnim potrebama. Ovo je antropijski princip: izgleda da je univerzum fino podešen za naše postojanje.
Razmotrite na primer, protone. Protoni su pozitivno naelektrisane subatomske čestice koje (zajedno sa neutronima) formiraju jezgro atoma (oko kojeg kruže negativno naelektrisani elektroni). Bilo po proviđenju ili slučajnosti(u zavisnosti od vaše perspektive), protoni su jednostavno 1.836 puta veći od elektrona. Da su malo veći ili malo manji, mi ne bismo postojali (jer atomi ne bi mogli da formiraju molekule koji su nam potrebni). Kako to da su protoni na kraju ispali 1.836 puta veći od elektrona? Zašto ne 100 puta ili 100.000 puta veći? Zašto ne manji? Od svih mogućih varijabli, kako to da su protoni na kraju bili prave veličine? Da li je to bila slučajnost ili izum?
Ili kako to da protoni nose pozitivno električno naelektrisanje jednako naelektrisanju negativno naelektrisanih elektrona? Ako protoni ne bi pravili ravnotežu elektronima i obrnuto, mi ne bismo postojali. Oni se ne mogu uporediti po veličini, ali su savršeno izbalansirani. Da li je priroda samo naletela na tako dobar odnos, ili ga je Bog odredio radi nas?
Evo nekoliko primera kako antropijski princip direktno utiče na život naše planete:
Jedinstvena svojstva vode. Svaki poznati oblik života zavisi od vode. Srećom, za razliku od svake druge supstance poznate čoveku, čvrsti oblik vode (led) je manje gust od njenog tečnog oblika. Ovo uzrokuje da led pluta. Da led ne pluta, naša planeta bi doživela beskonačno smrzavanje. Ostala važna svojstva vode uključuju njenu solventnost, kohezivnost, adhezivnost i druga termička svojstva.
Zemljina atmosfera. Kada bi bilo previše samo jednog od mnogih gasova koji čine našu atmosferu, naša planeta bi pretrpela nepovratni efekat staklene bašte. S druge strane, da ovih gasova nema dovoljno, život na ovoj planeti bi bio uništen kosmičkim zračenjem.
Reflektivnost Zemlje ili „albedo“ (ukupna količina svetlosti koja se reflektuje od planete u odnosu na ukupnu količinu apsorbovane svetlosti). Da je Zemljin albedo mnogo veći nego što je sada, doživeli bismo neizbežno smrzavanje. Da je mnogo manji nego što jeste, doživeli bismo neizbežno efekat staklene bašte.
Zemljino magnetno polje. Da je mnogo slabije, naša planeta bi bila uništena kosmičkim zračenjem. Da je mnogo jače, uništile bi nas jake elektromagnetne oluje.
Mesto Zemlje u Sunčevom sistemu. Kad bismo bili mnogo više udaljeni od sunca, voda naše planete bi se smrzla. Da smo bliže, proključalo bi. Ovo je samo jedan od brojnih primera kako naše privilegovano mesto u Sunčevom sistemu omogućava život na Zemlji.
Boja našeg sunca. Da je sunce mnogo crvenije ili mnogo plavije, fotosinteza bi bila otežana. Fotosinteza je prirodni biohemijski proces ključan za život na Zemlji.
Gornja lista ni u kom slučaju nije konačna. To je samo mali uzorak mnogih faktora koji moraju biti tačni da bi život postojao na Zemlji. Veoma smo srećni što živimo na privilegovanoj planeti u privilegovanom solarnom sistemu u privilegovanoj galaksiji u privilegovanom univerzumu.
Pitanje za nas je sada, sa toliko univerzalnih konstanti i kosmoloških parametara koji definišu naš univerzum i sa toliko mogućih varijabli za svaku od njih, kako su se sve one našle u izuzetno uskom opsegu vrednosti potrebnih za naše postojanje? Opšti konsenzus je da smo ovde ili nekom srećnom slučajnošću čiji izgledi su vrlo neostvarivi ili svrsishodnim dizajnom inteligentnog Posrednika.
Neki zagovornici perspektive slučajnosti pokušali su da umanje negativne elemente koji govore protiv teorije slučajnosti, tako što su postavili hipotezu o scenariju po kojem je naš univerzum samo jedan od mnogih u onome što se naziva „multiverzumom“. Ovo daje prirodi mnogo više šansi da „to ispravi“, značajno smanjujući šanse za njen neuspeh.
Zamislite bezbrojne beživotne univerzume u kojima jedna ili više neophodnih varijabli ne spadaju u specifičan opseg vrednosti potrebnih za život. Ideja je da bi priroda na kraju to uradila kako treba, a očigledno je to i učinila, o čemu svedoči činjenica da postojimo (ili bar tako kaže argument). Mi smo srećnici čiji je univerzum naišao na pravu kombinaciju kosmoloških vrednosti. Antrropijski princip se često navodi kao empirijska osnova za inače matematički hipotetičan multiverzum.
Teoretičari inteligentnog dizajna pozdravljaju antropijski princip kao dodatni dokaz u prilog njihovoj tezi da je život stvoren od strane transcendentnog uzvišenog Uma. Ne samo da biološki sistemi nose obeležja dizajna (informacioni sadržaj DNK, specifična složenost, neuništiva složenost, itd.), već se čini da je univerzum koji podržava i obezbeđuje kontekst za život, dizajniran kao sredstvo u tom cilju.
English
Šta je antropijski princip?
