Питање
Шта је антропијски принцип?
Одговор
Антропијски значи „који се односи на људска биц́а или њихово постојање“. Принцип значи "закон". Антропијски принцип је Закон људске егзистенције. Добро је познато да наше постојање у овом универзуму зависи од бројних космолошких константи и параметара чије нумеричке вредности морају бити у веома уском опсегу вредности. Када би само једна варијабла била искључена, чак и незнатно, не бисмо постојали. Екстремно је невероватно да би се тако много варијабли случајно ускладило тако повољно у нашу корист и зато су неки научници и филозофи уместо тога предложили теорију, да је Бог био тај који је провиђењем дизајнирао универзум тако да одговара нашим специфичним потребама. Ово је антропијски принцип: изгледа да је универзум фино подешен за наше постојање.
Размотрите на пример, протоне. Протони су позитивно наелектрисане субатомске честице које (заједно са неутронима) формирају језгро атома (око којег круже негативно наелектрисани електрони). Било по провиђењу или случајности(у зависности од ваше перспективе), протони су једноставно 1.836 пута вец́и од електрона. Да су мало вец́и или мало мањи, ми не бисмо постојали (јер атоми не би могли да формирају молекуле који су нам потребни). Како то да су протони на крају испали 1.836 пута вец́и од електрона? Зашто не 100 пута или 100.000 пута већи? Зашто не мањи? Од свих могуц́их варијабли, како то да су протони на крају били праве величине? Да ли је то била случајност или изум?
Или како то да протони носе позитивно електрично наелектрисање једнако наелектрисању негативно наелектрисаних електрона? Ако протони не би правили равнотежу електронима и обрнуто, ми не бисмо постојали. Они се не могу упоредити по величини, али су савршено избалансирани. Да ли је природа само налетела на тако добар однос, или га је Бог одредио ради нас?
Ево неколико примера како антропијски принцип директно утиче на живот наше планете:
Јединствена својства воде. Сваки познати облик живота зависи од воде. Срец́ом, за разлику од сваке друге супстанце познате човеку, чврсти облик воде (лед) је мање густ од њеног течног облика. Ово узрокује да лед плута. Да лед не плута, наша планета би доживела бесконачно смрзавање. Остала важна својства воде укључују њену солвентност, кохезивност, адхезивност и друга термичка својства.
Земљина атмосфера. Када би било превише само једног од многих гасова који чине нашу атмосферу, наша планета би претрпела неповратни ефекат стаклене баште. С друге стране, да ових гасова нема довољно, живот на овој планети би био уништен космичким зрачењем.
Рефлективност Земље или „албедо“ (укупна количина светлости која се рефлектује од планете у односу на укупну количину апсорбоване светлости). Да је Земљин албедо много вец́и него што је сада, доживели бисмо неизбежно смрзавање. Да је много мањи него што јесте, доживели бисмо неизбежно ефекат стаклене баште.
Земљино магнетно поље. Да је много слабије, наша планета би била уништена космичким зрачењем. Да је много јаче, уништиле би нас јаке електромагнетне олује.
Место Земље у Сунчевом систему. Кад бисмо били много више удаљени од сунца, вода наше планете би се смрзла. Да смо ближе, прокључало би. Ово је само један од бројних примера како наше привилеговано место у Сунчевом систему омогуц́ава живот на Земљи.
Боја нашег сунца. Да је сунце много црвеније или много плавије, фотосинтеза би била отежана. Фотосинтеза је природни биохемијски процес кључан за живот на Земљи.
Горња листа ни у ком случају није коначна. То је само мали узорак многих фактора који морају бити тачни да би живот постојао на Земљи. Веома смо срец́ни што живимо на привилегованој планети у привилегованом соларном систему у привилегованој галаксији у привилегованом универзуму.
Питање за нас је сада, са толико универзалних константи и космолошких параметара који дефинишу наш универзум и са толико могуц́их варијабли за сваку од њих, како су се све оне нашле у изузетно уском опсегу вредности потребних за наше постојање? Општи консензус је да смо овде или неком срећном случајношћу чији изгледи су врло неоствариви или сврсисходним дизајном интелигентног Посредника.
Неки заговорници перспективе случајности покушали су да умање негативне елементе који говоре против теорије случајности, тако што су поставили хипотезу о сценарију по којем је наш универзум само један од многих у ономе што се назива „мултиверзумом“. Ово даје природи много више шанси да „то исправи“, значајно смањујуц́и шансе за њен неуспех.
Замислите безбројне беживотне универзуме у којима једна или више неопходних варијабли не спадају у специфичан опсег вредности потребних за живот. Идеја је да би природа на крају то урадила како треба, а очигледно је то и учинила, о чему сведочи чињеница да постојимо (или бар тако каже аргумент). Ми смо срец́ници чији је универзум наишао на праву комбинацију космолошких вредности. Антрропијски принцип се често наводи као емпиријска основа за иначе математички хипотетичан мултиверзум.
Теоретичари интелигентног дизајна поздрављају антропијски принцип као додатни доказ у прилог њиховој тези да је живот створен од стране трансцендентног узвишеног Ума. Не само да биолошки системи носе обележја дизајна (информациони садржај ДНК, специфична сложеност, неуништива сложеност, итд.), вец́ се чини да је универзум који подржава и обезбеђује контекст за живот, дизајниран као средство у том циљу.
English
Шта је антропијски принцип?
