Pitanje
Da li postoji mizoginija u Bibliji? Ko je mizogin?
Odgovor
Mizogin je osoba koja mrzi žene ili na njih gleda sa nipodaštavanjem. Termin mizoginija odnosi se na stavove i ponašanja koja omalovažavaju, vređaju ili zlostavljaju žene na osnovu njihovog roda. Primeri mizoginije bili bi odnos prema ženama kao moralno ili intelektualno nižim u odnosu na muškarce, dozvoljavanje zlostavljanja žena ili upotreba jezika mržnje prema ženama. Kritičari hrišćanstva tvrde da mizoginija postoji u Bibliji, ali takve tvrdnje pobijaju i Biblija i istorija.
Nažalost, oni koji teže da pokažu mizoginiju u Bibliji često koriste isti pogrešan pristup kao oni koji teže da opravdaju mizoginiju Biblijom. To jest, oni uzimaju pojedinačne stihove iz neposrednog konteksta, nameću moderne kulturološke konvencije drevnim kulturama i zanemaruju celokupnu poruku koja se iznosi. Što je još gore, oni ignorišu duboki pozitivan uticaj koji je biblijsko hrišćanstvo imalo na žene u celom svetu.
Jednostavno posmatranje konteksta elimiše većinu tvrdnji o mizoginiji u Bibliji. Savršen primer je u Efescima 5:22-24, koji kaže da žene treba da se potčine muževma „kao Gospodu". Kritičari, kao i mizogini više vole da citiraju te reči – van konteksta – da bi podržali tvrdnje da Biblija podučava žene da se potčine muškarcima. Međutim, sledeće reči naređuju muževima da vole svoje žene „kao što je Hristos zavoleo crkvu″ (Efescima 5:25) i da ih vole „kao svoja tela" obezbeđujući za njih i vodeći računa o njima kao što Hristos čini za svoju crkvu (Efescima 5:28-30). S obzirom da je Hristos postupao kao sluga prema svojim učenicima (Jovan 13:5) i zapovedio im da čine isto (Jovan 13:13-16) – žrtvujući čak i svoj život (Jovan 15:12-14) – nemoguće je opravdati tumačenje za ženomrsca u Efescima 5.
Mizoginija je dijametralno suprotna biblijskom učenju. Prema Bibliji, svi ljudi su potpuno jednaki u Božijim očima bez obzira na pol, rasu ili sposobnost (Galatima 3:28). Štaviše, i Hristos i crkva su se prema ženama ophodili sa vrednošću i poštovanjem. Isus je spasao okrivljenu ženu od njenih tužitelja (Jovan 8:9-11), Marija i Marta su ga zvale „učiteljem" (Jovan 11:28) i otvoreno je podučavao ženu pored bunara (Jovan 4:9-10), uprkos društvenim pritiscima. Ne samo da je rana crkva privlačila žene sledbenike (Dela 8:12; 17:12), već su mnoge od njih bile ključne u objavljivanju evanđelja (Filipljanima 4:3).
Na mnogo načina, Biblija se suprotstavlja istinski ženomrzačkom odnosu prema ženama u drevnim vremenima, a efekti ovog radikalnog pogleda na svet se pokazuju kroz istoriju. Oni koji kritikuju Bibliju zbog njenog odnosa prema ženama treba da razmotre status koje su žene imale u paganskim kulturama Starog zaveta, Novog zaveta i u doba rane crkve. Čak i u našem modernom dobu, treba samo suprotstaviti status žena koje žive u nacijama sa hrišćanskim nasleđem sa onima koje žive u nacijama bez tog nasleđa. Isto tako, osoba treba da razmotri strašnu ženomrzačku industriju kao što su pornografska i trgovina seksualnim robljem, od kojih je svaka u direktnoj suprotnosti sa biblijskim zapovestima.
Kao i kod drugih društvenih pitanja, biblijsko hrišćanstvo postavlja osnov koji, neizbežno, vodi ka idejama kao što su vrednost, jednakost i sloboda za žene. Etika ukorenjena u hrišćanskom pogledu na svet proizvela je nivoe ženske jednakosti i mogućnosti koje nehrišćanske kulture nikada nisu ponudile ili su samo razmotrile pod pritiskom kultura sa hrišćanskom pozadinom.
Takođe je bitno uvideti razliku između opisane i podržane mizoginije. Istorijske knjige mogu da izlože detalje užasa Holokausta i crne kuge, ali ne vidimo da izdavači odobravaju Hitlera ili epidemiju. Sigurno postoje opisi mizoginijie u Bibliji, ali ti postupci su osuđeni. Jedan primer je silovanje i ubistvo konkubine u Sudijama 19:25-29, čin koji je toliko zastrašujući da je izazvao građanski rat. Kritičari Biblije rado ukazuju na takva dešavanja bez pominjanja da se takav čin opisuje i osuđuje, a ne ohrabruje.
Isto tako, pitanja u vezi sa mizoginijom u Bibliji treba da budu odvojena od toga da li ljudi pokušavaju da zloupotrebe stihove da bi opravdali svoje predrasude. Ljudi su, takođe, ponekad, pokušavali da podupru mizoginiju koristeći nauku, istoriju, čak i nacionalne zakone, čak i kada su takva tumačenja smešna. Ni Izraelci, ni Isus, ni rana hrišćanska crkva nisu pokazivali mizoginiju i etički okvir Biblije ne ostavlja prostora za tako nešto. Na taj način, Biblija ne može da se krivi za mizoginiju ili da se upotrebljava da bi se opravdala. Ako ništa više, potreba da se Biblija otrgne iz konteksta i izvitoperi njeno značenje pokazuje upravo suprotno: da bi tvrdili da se mizoginija nalazi u Bibliji, osoba mora da razdvoji odlomke od ostatka teksta i samog hrišćanstva.
English
Da li postoji mizoginija u Bibliji? Ko je mizogin?
