Питање
Да ли постоји мизогинија у Библији? Ко је мизогин?
Одговор
Мизогин је особа која мрзи жене или на њих гледа са ниподаштавањем. Термин мизогинија односи се на ставове и понашања која омаловажавају, вређају или злостављају жене на основу њиховог рода. Примери мизогиније били би однос према женама као морално или интелектуално нижим у односу на мушкарце, дозвољавање злостављања жена или употреба језика мржње према женама. Критичари хришћанства тврде да мизогинија постоји у Библији, али такве тврдње побијају и Библија и историја.
Нажалост, они који теже да покажу мизогинију у Библији често користе исти погрешан приступ као они који теже да оправдају мизогинију Библијом. То јест, они узимају појединачне стихове из непосредног контекста, намећу модерне културолошке конвенције древним културама и занемарују целокупну поруку која се износи. Што је још горе, они игноришу дубоки позитиван утицај који је библијско хришћанство имало на жене у целом свету.
Једноставно посматрање контекста елимише већину тврдњи о мизогинији у Библији. Савршен пример је у Ефесцима 5:22-24, који каже да жене треба да се потчине мужевма „као Господу". Критичари, као и мизогини више воле да цитирају те речи – ван контекста – да би подржали тврдње да Библија подучава жене да се потчине мушкарцима. Међутим, следеће речи наређују мужевима да воле своје жене „као што је Христос заволео цркву″ (Ефесцима 5:25) и да их воле „као своја тела" обезбеђујући за њих и водећи рачуна о њима као што Христос чини за своју цркву (Ефесцима 5:28-30). С обзиром да је Христос поступао као слуга према својим ученицима (Јован 13:5) и заповедио им да чине исто (Јован 13:13-16) – жртвујући чак и свој живот (Јован 15:12-14) – немогуће је оправдати тумачење за женомрсца у Ефесцима 5.
Мизогинија је дијаметрално супротна библијском учењу. Према Библији, сви људи су потпуно једнаки у Божијим очима без обзира на пол, расу или способност (Галатима 3:28). Штавише, и Христос и црква су се према женама опходили са вредношћу и поштовањем. Исус је спасао окривљену жену од њених тужитеља (Јован 8:9-11), Марија и Марта су га звале „учитељем" (Јован 11:28) и отворено је подучавао жену поред бунара (Јован 4:9-10), упркос друштвеним притисцима. Не само да је рана црква привлачила жене следбенике (Дела 8:12; 17:12), већ су многе од њих биле кључне у објављивању еванђеља (Филипљанима 4:3).
На много начина, Библија се супротставља истински женомрзачком односу према женама у древним временима, а ефекти овог радикалног погледа на свет се показују кроз историју. Они који критикују Библију због њеног односа према женама треба да размотре статус које су жене имале у паганским културама Старог завета, Новог завета и у доба ране цркве. Чак и у нашем модерном добу, треба само супротставити статус жена које живе у нацијама са хришћанским наслеђем са онима које живе у нацијама без тог наслеђа. Исто тако, особа треба да размотри страшну женомрзачку индустрију као што су порнографска и трговина сексуалним робљем, од којих је свака у директној супротности са библијским заповестима.
Као и код других друштвених питања, библијско хришћанство поставља основ који, неизбежно, води ка идејама као што су вредност, једнакост и слобода за жене. Етика укорењена у хришћанском погледу на свет произвела је нивое женске једнакости и могућности које нехришћанске културе никада нису понудиле или су само размотриле под притиском култура са хришћанском позадином.
Такође је битно увидети разлику између описане и подржане мизогиније. Историјске књиге могу да изложе детаље ужаса Холокауста и црне куге, али не видимо да издавачи одобравају Хитлера или епидемију. Сигурно постоје описи мизогинијие у Библији, али ти поступци су осуђени. Један пример је силовање и убиство конкубине у Судијама 19:25-29, чин који је толико застрашујући да је изазвао грађански рат. Критичари Библије радо указују на таква дешавања без помињања да се такав чин описује и осуђује, а не охрабрује.
Исто тако, питања у вези са мизогинијом у Библији треба да буду одвојена од тога да ли људи покушавају да злоупотребе стихове да би оправдали своје предрасуде. Људи су, такође, понекад, покушавали да подупру мизогинију користећи науку, историју, чак и националне законе, чак и када су таква тумачења смешна. Ни Израелци, ни Исус, ни рана хришћанска црква нису показивали мизогинију и етички оквир Библије не оставља простора за тако нешто. На тај начин, Библија не може да се криви за мизогинију или да се употребљава да би се оправдала. Ако ништа више, потреба да се Библија отргне из контекста и извитопери њено значење показује управо супротно: да би тврдили да се мизогинија налази у Библији, особа мора да раздвоји одломке од остатка текста и самог хришћанства.
English
Да ли постоји мизогинија у Библији? Ко је мизогин?
