Pitanje
Šta je biblijska hermenautika?
Odgovor
Biblijska hermenautika je proučavanje principa i metoda za tumačenje biblijskih tekstova. 2. Timoteju 2:15 zapoveda vernicima da praktikuju hermenautiku: „Potrudi se da se pokažeš vrstan pred Bogom kao radnik koji… pravo upravlja rečju istine." Cilj biblijske hermenautike je da nam pomogne da znamo kako da pravilno tumačimo, razumemo i primenjujemo Sveto pismo.
Najvažniji zakon biblijske hermenautike je da bi Sveto pismo trebalo doslovno tumačiti. Trebalo bi da razumemo Sveto pismo na normalan ili jednostavan način, osim u slučaju kada je odeljak očigledno simboličan ili kada se koriste stilske figure. Sveto pismo kaže ono što misli i misli ono što kaže. Na primer, kada je Isus govorio o tome da treba nahraniti pet hiljada ljudi, u Marku 8:19, zakon hermenautike kaže da bismo „pet hiljada ljudi" trebalo da shvatimo doslovno – bila je gomila gladnih ljudi kojih je bilo pet hiljada i koje je čudotvorni Spasitelj nahranio pravim hlebom i ribom. Svaki pokušaj da „duhovno" tumačimo broj ljudi ili da poreknemo doslovno čudo je neispravno u odnosu na tekst i ignorisanje cilja jezika koji je komunikacija. Neki tumači prave grešku pokušavajući da čitaju između redova Svetog pisma da bi izvukli neko ezoterično značenje koje ne postoji u tekstu – kao da svaki odeljak ima neku skrivenu istinu koju bi trebalo da dešifrujemo. Biblisjka hermenautika nam pomaže da ostanemo verni očiglednom značenju Svetog pisma i izbegnemo alegorizaciju biblijskih stihova koje bi trebalo doslovno razumeti.
Drugi ključni zakon biblijske hermenautike je da bi stihove trebalo da tumačimo u odnosu na istoriju, gramatiku i kontekst. Tumačenje biblijskog odeljka u odnosu na istoriju znači da moramo da razumemo kulturu, istoriju i situaciju koju tekst navodi. Na primer, da bismo u potpunosti razumeli Jonin beg u stihovima 1:1-3 , trebalo bi da proučimo istoriju Asirije u odnosu na Izrael. Tumačenje stihova u odnosu na gramatiku zahteva da osoba prati gramatička pravila i prepoznaje tančine u hebrejskom i grčkom jeziku. Na primer, kada Pavle piše o „velikom Bogu i Spasitelju našem, Isusu Hristu" u Titu 2:13, gramatička pravila tvrde da su reči Bog i Spasitelj paralelni termini i da su oba u apoziciji uz ime Isus Hrist. Drugim rečima, Pavle jasno naziva Isusa: „Naš veliki Bog". Tumačenje nekog u odeljka u odnosu na kontekst podrazumeva razmatranje konteksta u kome se odeljak ili stih nalaze da bismo mogli da odredimo njegovo značenje. Kontekst uključuje stihove koji neposredno prethode ili slede, takođe i odeljak, knjigu i šire, celo Pismo. Na primer, mnoge zbunjujuće izjave iz knjige Propovednika postaju jasnije kada se posmatraju u pravom kontekstu – knjiga Propovednika je napisana iz zemaljske perspektive, „pod suncem" (Propovednik 1:3). U stvari, izraz, pod suncem se ponavlja oko 30 puta u knjizi, opisujući kontekst svega onoga što je „taština" u ovom svetu.
Treći zakon hermenautike je da Sveto Pismo uvek najbolje tumači Sveto Pismo. Iz ovog razloga, uvek poredimo Pismo sa Pismom kada pokušavamo da odredimo smisao odeljka. Na primer, Isaijina osuda Judine želje da traži pomoć od Egipta i oslanjanje na njihovu snažnu konjicu (Isaija 31:1) bila je delom motivisana Božijom eksplicitnom zapovešću da Njegov narod ne ide u Egipat i ne traži konje (Ponovljeni zakon 17:16).
Neke osobe izbegavaju proučavanje hermenautike jer greše razmišljajući da će ih to ograničiti u sposobnosti da uče nove istine iz Božije Reči ili da će ugušiti prosvetljenje u vezi sa Svetim pismom koje daje Sveti Duh. Međutim, njihovi strahovi su neosnovani. Biblijska hermenautika je usmerena na pronalaženje pravilnog tumačenja nadahnutog teksta. Cilj biblijske hermenautike je da nas zaštiti od pogrešne primene Svetog pisma ili predrasuda koje bi obojile naše razumevanje istine. Božija Reč je istina (Jovan 17:17). Želimo da vidimo istinu, znamo istinu i živimo u istini kako najbolje možemo i zato je biblisjka hermenautika od ključne važnosti.
English
Šta je biblijska hermenautika?
