Питање
Шта је библијска херменаутика?
Одговор
Библијска херменаутика је проучавање принципа и метода за тумачење библијских текстова. 2. Тимотеју 2:15 заповеда верницима да практикују херменаутику: „Потруди се да се покажеш врстан пред Богом као радник који… право управља речју истине." Циљ библијске херменаутике је да нам помогне да знамо како да правилно тумачимо, разумемо и примењујемо Свето писмо.
Најважнији закон библијске херменаутике је да би Свето писмо требало дословно тумачити. Требало би да разумемо Свето писмо на нормалан или једноставан начин, осим у случају када је одељак очигледно симболичан или када се користе стилске фигуре. Свето писмо каже оно што мисли и мисли оно што каже. На пример, када је Исус говорио о томе да треба нахранити пет хиљада људи, у Марку 8:19, закон херменаутике каже да бисмо „пет хиљада људи" требало да шватимо дословно – била је гомила гладних људи којих је било пет хиљада и које је чудотворни Спаситељ нахранио правим хлебом и рибом. Сваки покушај да „духовно" тумачимо број људи или да порекнемо дословно чудо је неисправно у односу на текст и игнорисање циља језика који је комуникација. Неки тумачи праве грешку покушавајући да читају између редова Светог писма да би извукли неко езотерично значење које не постоји у тексту – као да сваки одељак има неку скривену истину коју би требало да дешифрујемо. Библисјка херменаутика нам помаже да останемо верни очигледном значењу Светог писма и избегнемо алегоризацију библијских стихова које би требало дословно разумети.
Други кључни закон библијске херменаутике је да би стихове требало да тумачимо у односу на историју, граматику и контекст. Тумачење библијског одељка у односу на историју значи да морамо да разумемо културу, историју и ситуацију коју текст наводи. На пример, да бисмо у потпуности разумели Јонин бег у стиховима 1:1-3 , требало би да проучимо историју Асирије у односу на Израел. Тумачење стихова у односу на граматику захтева да особа прати граматичка правила и препознаје танчине у хебрејском и грчком језику. На пример, када Павле пише о „великом Богу и Спаситељу нашем, Исусу Христу" у Титу 2:13, граматичка правила тврде да су речи Бог и Спаситељ паралелни термини и да су оба у апозицији уз име Исус Христ. Другим речима, Павле јасно назива Исуса: „Наш велики Бог". Тумачење неког у одељка у односу на контекст подразумева разматрање контекста у коме се одељак или стих налазе да бисмо могли да одредимо његово значење. Контекст укључује стихове који непосредно претходе или следе, такође и одељак, књигу и шире, цело Писмо. На пример, многе збуњујуће изјаве из књиге Проповедника постају јасније када се посматрају у правом контексту – књига Проповедника је написана из земаљске перспективе, „под сунцем" (Проповедник 1:3). У ствари, израз, под сунцем се понавља око 30 пута у књизи, описујући контекст свега онога што је „таштина" у овом свету.
Трећи закон херменаутике је да Свето Писмо увек најбоље тумачи Свето Писмо. Из овог разлога, увек поредимо Писмо са Писмом када покушавамо да одредимо смисао одељка. На пример, Исаијина осуда Јудине жеље да тражи помоћ од Египта и ослањање на њихову снажну коњицу (Исаија 31:1) била је делом мотивисана Божијом експлицитном заповешћу да Његов народ не иде у Египат и не тражи коње (Поновљени закон 17:16).
Неке особе избегавају проучавање херменаутике јер греше размишљајући да ће их то ограничити у способности да уче нове истине из Божије Речи или да ће угушити просветљење у вези са Светим писмом које даје Свети Дух. Међутим, њихови страхови су неосновани. Библијска херменаутика је усмерена на проналажење правилног тумачења надахнутог текста. Циљ библијске херменаутике је да нас заштити од погрешне примене Светог писма или предрасуда које би обојиле наше разумевање истине. Божија Реч је истина (Јован 17:17). Желимо да видимо истину, знамо истину и живимо у истини како најбоље можемо и зато је библисјка херменаутика од кључне важности.
English
Шта је библијска херменаутика?
