Pitanje
Zašto je biblijski kreacionizam tako bitan?
Odgovor
Jasan pogled na poreklo je bitan iz istog razloga kao i što je temelj bitan za zgradu. Hrišćanstvo je utemeljeno na knjizi Postanje poglavlje 1, sa rečenicom „u početku Bog stvori…." Ova izjava potvrđuje kreacionizam i suprostavlja se bilo kom drugom pravcu koji je naklonjen naturalizmu (verovanju da je svemir nastao bez Božije intervencije i/ili da se odvija bez Njegovog učešća).
Naše mišljenje što se tiče stvaranja odražava se i na to da li verujemo Božijoj Reči ili dovodimo njenu istinitost u pitanje. Kao hrišćani, moramo da pravimo razliku između kreacionizma i naturalizma; tj. kako se oni razlikuju? Koji je pravac istinit? Da li je moguće da verujemo i u kreacionizam i u neki drugi oblik evolucije? Na ova pitanja možemo da odgovorimo tako što definišemo šta je biblijski kreacionizam i kako utiče na fundamentalni sistem verovanja.
Važnost biblijskog kreacionizma leži u tome što odgovara na osnovna pitanja u vezi sa ljudskim postojanjem:
1. Kako smo ovde dospeli? Odakle smo došli?
2. Zašto smo ovde? Da li imamo svrhu i šta je uzrok naših problema? Da li su pitanja greha i spasenja bitna?
3. Šta nam se dešava kada umremo? Da li postoji život posle smrti?
Mišljenje osobe u vezi sa stvaranjem je bitno, jer Postanje jeste osnova za ostatak Biblije, gde je na ova pitanja dat odgovor. Na Postanje se gleda kao na koren jednog drveta, jer je sidro Biblije. Ukoliko drvo saseče u korenu, drvo umire. Ukoliko sumnjaš u Postanje, uklanjaš autoritativnu vrednost cele Biblije.
Postanje 1:1 kaže:„U početku stvori Bog nebo i zemlju". Ovo nam daje tri velike istine koje su osnova za bibiljski kreacionizam i hrišćansku veru. Prvo, Bog je jedan. Ovo je u suprotnosti sa politeizmom pagana i dualizmom moderne humanističke filozofije. Drugo, Bog je ličan i postoji van stvorenja. Ovo je u suprotnosti sa panteizmom, koji vidi Boga kao prisutnog, ali ne transcedentnog. Na kraju, Bog je svemoguć i večan. Ovo je u suprotnosti sa idolima koje ljudi poštuju. Bog je postojao pre, postoji sada i postojaće uvek- On je sve stvorio ni iz čega svojom izgovorenom rečju.
Ovo daje odgovor na naše pitanje o počecima stvaranja, ali šta je sa našim drugim pitanjem: zašto smo ovde?
Biblijski kreacionizam odgovovara na pitanje o stanju ljudske rase. Postanje 3 bavi se padom čoveka, ali takođe nam daje nadu o iskupljenju. Bitno je da razumemo da smo ujedinjeni u jednom čoveku, Adamu – doslovnoj, stvarnoj osobi. Ako Adam nije stvarna osoba, onda nemamo prihvatljivo objašnjenje kako je greh ušao u svet. Ako čovečanstvo, putem Adama, nije lišeno blagodati, onda čovečanstvo ne može biti spašeno blagodaću kroz Isusa Hrista. Prva Korinćanima 15:22 kaže: „Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti″. Ova paralela – Adam je glava pale rase, a Hristos je glada iskupljene rase – je bitna za naše razumevanje spasenja. „Stoga, dakle, kao što je za jedan prestup došla osuda na sve ljude, tako je i jednim pravednim delom došlo na sve ljude opravdanje koje život donosi. Jer kao što su neposlušnošću jednoga čoveka mnogi postali grešni, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni″ (Rimljanima 5:18-19).
Moramo da posmatramo biblijski kreacionizam kao bazu za naš sistem vrednosti. Priča o stvaranju mora da bude zasnovana na činjenicama, a ne samo mitu, jer, ako je izmišljena, onda vrednosti koje daje su ljudske, podložne promeni, kao što se i čovek menja, a samim tim nisu valjane. Osnova modernog konflikta između nauke i religije (posebno hrišćanstva) je pretpostavka da (ateistička) nauka predstavlja činjenice, a religija je sujeverje i mit. Ako je to istina, onda su naše hrišćanske vrednosti samo to- vrednosti za hrišćane koje nisu bitne za sekularan svet.
Zadnje osnovno pitanje za čovečanstvo je šta se dešava kada umremo? Ako je čovek istinski samo jedan deo neosmišljenog i slučajnog svemira i samo se menja od jedne vrste materije ka drugoj kada umre, to znači da nemamo dušu ili duh i da je ovo sve što postoji u životu. Ovo uverenje nam daje samo jednu svrhu u životu: da sledimo plan evolucije, a to je da prežive samo najspretniji.
Sa druge strane, hrišćanstvo nam daje moralno dobro koje je uspostavio transcedentni, natprirodni Bog. Moralna priroda Boga postavlja nepromenljivi standard koji, ne samo da promoviše bolji život za nas lično, već nas, takođe, uči kako da volimo druge i da donosimo slavu našem Stvoritelju. Hristos je dao primer za ovaj standard. Putem Njegovog života, smrti i vaskrsenja mi nalazimo svrhu u ovom životu i nadu u budući život sa Bogom na nebu.
Biblijski kreacionizam je bitan, jer je to jedini sistem koji daje odgovor na osnovna pitanja o životu i daje nam važnost koja je veća od nas samih. Svim hrišćanima treba da bude jasno da su kreacionizam i naturalizam međusobno isključivi i da su suprotni jedan drugom.
English
Zašto je biblijski kreacionizam tako bitan?
