Питање
Зашто је библијски креационизам тако битан?
Одговор
Јасан поглед на порекло је битан из истог разлога као и што је темељ битан за зграду. Хришћанство је утемељено на књизи Постање поглавље 1, са реченицом „у почетку Бог створи…." Ова изјава потврђује креационизам и супроставља се било ком другом правцу који је наклоњен натурализму (веровању да је свемир настао без Божије интервенције и/или да се одвија без Његовог учешћа).
Наше мишљење што се тиче стварања одражава се и на то да ли верујемо Божијој Речи или доводимо њену истинитост у питање. Као хришћани, морамо да правимо разлику између креационизма и натурализма; тј. како се они разликују? Који је правац истинит? Да ли је могуће да верујемо и у креационизам и у неки други облик еволуције? На ова питања можемо да одговоримо тако што дефинишемо шта је библијски креационизам и како утиче на фундаментални систем веровања.
Важност библијског креационизма лежи у томе што одговара на основна питања у вези са људским постојањем:
1. Како смо овде доспели? Одакле смо дошли?
2. Зашто смо овде? Да ли имамо сврху и шта је узрок наших проблема? Да ли су питања греха и спасења битна?
3. Шта нам се дешава када умремо? Да ли постоји живот после смрти?
Мишљење особе у вези са стварањем је битно, јер Постање јесте основа за остатак Библије, где је на ова питања дат одговор. На Постање се гледа као на корен једног дрвета, јер је сидро Библије. Уколико дрво сасече у корену, дрво умире. Уколико сумњаш у Постање, уклањаш ауторитативну вредност целе Библије.
Постање 1:1 каже:„У почетку створи Бог небо и земљу". Ово нам даје три велике истине које су основа за бибиљски креационизам и хришћанску веру. Прво, Бог је један. Ово је у супротности са политеизмом пагана и дуализмом модерне хуманистичке филозофије. Друго, Бог је личан и постоји ван створења. Ово је у супротности са пантеизмом, који види Бога као присутног, али не трансцедентног. На крају, Бог је свемогућ и вечан. Ово је у супротности са идолима које људи поштују. Бог је постојао пре, постоји сада и постојаће увек- Он је све створио ни из чега својом изговореном речју.
Ово даје одговор на наше питање о почецима стварања, али шта је са нашим другим питањем: зашто смо овде?
Библијски креационизам одгововара на питање о стању људске расе. Постање 3 бави се падом човека, али такође нам даје наду о искупљењу. Битно је да разумемо да смо уједињени у једном човеку, Адаму – дословној, стварној особи. Ако Адам није стварна особа, онда немамо прихватљиво објашњење како је грех ушао у свет. Ако човечанство, путем Адама, није лишено благодати, онда човечанство не може бити спашено благодаћу кроз Исуса Христа. Прва Коринћанима 15:22 каже: „Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети″. Ова паралела – Адам је глава пале расе, а Христос је глада искупљене расе – је битна за наше разумевање спасења. „Стога, дакле, као што је за један преступ дошла осуда на све људе, тако је и једним праведним делом дошло на све људе оправдање које живот доноси. Јер као што су непослушношћу једнога човека многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни″ (Римљанима 5:18-19).
Морамо да посматрамо библијски креационизам као базу за наш систем вредности. Прича о стварању мора да буде заснована на чињеницама, а не само миту, јер, ако је измишљена, онда вредности које даје су људске, подложне промени, као што се и човек мења, а самим тим нису ваљане. Основа модерног конфликта између науке и религије (посебно хришћанства) је претпоставка да (атеистичка) наука представља чињенице, а религија је сујеверје и мит. Ако је то истина, онда су наше хришћанске вредности само то- вредности за хришћане које нису битне за секуларан свет.
Задње основно питање за човечанство је шта се дешава када умремо? Ако је човек истински само један део неосмишљеног и случајног свемира и само се мења од једне врсте материје ка другој када умре, то значи да немамо душу или дух и да је ово све што постоји у животу. Ово уверење нам даје само једну сврху у животу: да следимо план еволуције, а то је да преживе само најспретнији.
Са друге стране, хришћанство нам даје морално добро које је успоставио трансцедентни, натприродни Бог. Морална природа Бога поставља непроменљиви стандард који, не само да промовише бољи живот за нас лично, већ нас, такође, учи како да волимо друге и да доносимо славу нашем Створитељу. Христос је дао пример за овај стандард. Путем Његовог живота, смрти и васкрсења ми налазимо сврху у овом животу и наду у будући живот са Богом на небу.
Библијски креационизам је битан, јер је то једини систем који даје одговор на основна питања о животу и даје нам важност која је већа од нас самих. Свим хришћанима треба да буде јасно да су креационизам и натурализам међусобно искључиви и да су супротни један другом.
English
Зашто је библијски креационизам тако битан?
