Pitanje
Kako mogu da imam bliži odnos sa Bogom?
Odgovor
Razvijanje bliskijeg odnosa sa Bogom je cilj vredan divljenja i odražava istinsko nanovo rođeno srce, jer samo oni koji su u Hristu žele bliži odnos sa Bogom. Moramo takođe da razumemo da, u ovom životu, nikada nećemo biti bliski Bogu koliko treba ili želimo da budemo. Razlog za to je prateći greh u našim životima. Ovo nije nedostatak na Božijoj, već na našoj strani; naš greh predstavlja prepreku ka punom i potpunom zajedništvu sa Bogom koji će se ostvariti kada jednog dana budemo u slavi.
Čak ni apostol Pavle, koji je imao najbliži mogući odnos sa Bogom koliko je to moguće u ovom životu, ipak je žudeo za bližim odnosom: „Ja u stvari i sada sve smatram za štetu prema prevažnom poznanju Hrista Isusa, Gospoda svoga, zbog koga sve izgubih i sve smatram za smeće, da bih Hrista dobio i našao se u njemu, nemajući svoje pravednosti koja potiče od zakona, nego pravednost do koje se dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere" (Filipljanima 3:8-9). Bez obzira gde smo u odnosu na naš hod sa Hristom, uvek možemo da imamo bliskiji hod, a čak i u proslavljenom stanju na nebu, imaćemo celu večnost da rastemo u našem odnosu sa Gospodom.
Postoji pet osnovnih stvari koje možemo da uradimo da bismo imali bliži odnos sa Bogom.
Prva stvar da bismo imali bliži odnos sa Bogom je da nam bude svakodnevna navika da mu ispovedamo grehe. Ako je greh prepreka za naš odnos sa Bogom, onda ispovedanje uklanja tu prepreku. Kada ispovedamo naše grehe pred Bogom, On obećava da će nam oprostiti (1. Jovanova 1:9), a oproštenje je ono što obnavlja odnos koji je bio napet. Moramo da imamo na umu da ispovedanje nije samo reći „Oprosti mi zbog greha, Bože". To je skrušenost srca onih koji priznaju da je njihov greh bila uvreda prema svetom Bogu. To je priznanje onog koji shvata da je njegov greh ono što je prikucalo Hrista na krst. To je vapaj carinika u Luki 18 koji je rekao: „Bože, budi milostiv meni grešnome!". Kao što je car David napisao: „Žrtva Bogu mila duh je skrušen, srce skrušena I smerna ti ne odbacuješ Bože"(Psalam 51:19).
Druga stvar koju treba da uradimo da bismo imali bliži odnos sa Bogom je da slušamo kad Bog govori. Mnogi danas jure za natrpirodnim iskustvom slušanja Božijeg glasa, ali apostol Pavle nam govori: „I tako imamo čvršću proročku reč, a vi dobro činite što pazite na nju kao na svetilo koje svetli na mračnom mestu — dok ne svane dan i zvezda Danica se ne pojavi u srcima našim"(2. Petrova 1:19). Ta„čvršća proročka reč" je Biblija. U Bibliji, mi „slušamo" Božiji glas prema nama. Upravo kroz „Bogom nadahnutu" Božiju Reč postajemo „pripravljeni za svako dobro delo" (2. Timoteju 3:16-17). Tako, ako želimo da budemo bliži Bogu, treba redovno da čitamo Božiju Reč. Čitanjem Njegove Reči, mi „slušamo" Boga kako nam govori putem Duha koji nam osvetljava Reč.
Treća stvar koju možemo da činimo da bismo imali bliži odnos sa Bogom je da Mu govorimo kroz molitvu. Ako je čitanje Biblije slušanje ono što nam Bog govori, onda se razgovor sa Bogom ostvaruje putem molitve. Evanđelja često beleže Isusa kako se povlači da bi imao zajedništvo sa Ocem u molitvi. Molitva je mnogo više od načina da tražimo od Boga ono što nam je potrebno ili šta želimo. Razmisli o modelu molitve koju je Isus dao apostolima u Mateju 6:9-13. Prva tri zahteva u toj molitvi usmereni su ka Bogu (neka se sveti ime Njegovo, neka dodje carstvo Njegovo, neka bude Njegova volja). Zadnje tri molbe su zahtevi koje upućujemo Bogu, pošto smo se pobrinuli za prve tri (daj nam naš hleb nasušni, oprosti nam naše dugove, ne uvedi nas u iskušenje). Još jedna stvar koju možemo da uradimo da bismo oživeli naš molitveni život je da čitamo Psalme. Mnogi Psalmi su vapaji srca Bogu za različite stvari. U Psalmima vidimo obožavanje, skrušenost, zahvalnost i molbu koji su nam dati kao primer na božanski nadahnut način
Četvrta stvar koju možemo da učinimo da bismo imali bliži odnos sa Bogom je da nađemo skupinu vernika sa kojima možemo redovno da slavimo Boga. Ovo je tako vitalna komponenta duhovnog rasta. Prečesto, mi prilazimo crkvi sa stavom „šta mogu da dobijem od ovog?" Retko odvajamo vreme da bismo pripremili naša srca i umove za slavljenje. Psalmi nam ukazuju na mnoge pozive koje je Bog upućivao svojim ljudima da dođu i slave našeg Gospoda (na primer, Psalam 95:1-2). Bog nas poziva, zapoveda nam, da dođemo u Njegovo prisustvo radi slavljenja. Kako možemo mi, Njegov narod, da ne odgovorimo na poziv? Ne samo da nam redovno posećivanje crkve daje mogućnost da dođemo pred Gospoda u slavljenju, već nam daje i mogućnost da imamo zajedništvo sa Božijim narodom. Kako dolazimo u kuću Gospodnju radi slavljenja i zajedništva sa Njegovim narodom, možemo samo da budemo bliži Gospodu kao rezultat toga.
Na kraju, bliži odnos sa Bogom gradi se na životu poslušnosti. Isus je rekao svojim učenicima u gornjoj sobi: „Ako me ko ljubi, držaće moju reč" (Jovan 14:23). Jakov nam govori da, kako se potčinjavamo Bogu kroz poslušnost, odupiremo đavolu i približavamo Bogu, On će se približiti nama (Jakovljeva 4:7-8). Pavle nam govori u Rimljanima da je naša poslušnost „živa žrtva" zahvalnosti Bogu (Rimljanima 21:1). Moramo da imamo na umu da je svako biblijsko upozoravanje na poslušnost predstavljeno kao naš odgovor na Božiju blagodat koju primimo prilikom spasenja. Mi ne zarađujemo spasenje kroz našu poslušnost; umesto toga, to je način na koji mi pokazujemo našu ljubav i zahvalnost prema Bogu.
Zato, putem ispovedanja, proučavanja Biblije, molitve, redovno posećivanje crkve i poslušnosti, možemo da razvijemo bliži odnos sa Bogom. Izgleda baš jednostavno, ako ne i pojednostavljeno. Ali razmisli o ovom: kako razvijamo bliži odnos sa drugim ljudskim bićima? Provodimo vreme u razgovoru, otvaramo im naša srca i slušamo ih u isto vreme. Priznajemo kada smo nešto zgrešili i tražimo oproštaj. Želimo da se lepo odnosimo prema njima i žrtvujemo svoje želje da bismo ispunili njihove. To se puno ne razlikuje od našeg odnosa sa Nebeskim Ocem.
English
Kako mogu da imam bliži odnos sa Bogom?
