Питање
Како могу да имам ближи однос са Богом?
Одговор
Развијање блискијег односа са Богом је циљ вредан дивљења и одражава истинско наново рођено срце, јер само они који су у Христу желе ближи однос са Богом. Морамо такође да разумемо да, у овом животу, никада нећемо бити блиски Богу колико треба или желимо да будемо. Разлог за то је пратећи грех у нашим животима. Ово није недостатак на Божијој, већ на нашој страни; наш грех представља препреку ка пуном и потпуном заједништву са Богом који ће се остварити када једног дана будемо у слави.
Чак ни апостол Павле, који је имао најближи могући однос са Богом колико је то могуће у овом животу, ипак је жудео за ближим односом: „Ја у ствари и сада све сматрам за штету према преважном познању Христа Исуса, Господа свога, због кога све изгубих и све сматрам за смеће, да бих Христа добио и нашао се у њему, немајући своје праведности која потиче од закона, него праведност до које се долази вером у Христа, праведност од Бога на основу вере" (Филипљанима 3:8-9). Без обзира где смо у односу на наш ход са Христом, увек можемо да имамо блискији ход, а чак и у прослављеном стању на небу, имаћемо целу вечност да растемо у нашем односу са Господом.
Постоји пет основних ствари које можемо да урадимо да бисмо имали ближи однос са Богом.
Прва ствар да бисмо имали ближи однос са Богом је да нам буде свакодневна навика да му исповедамо грехе. Ако је грех препрека за наш однос са Богом, онда исповедање уклања ту препреку. Када исповедамо наше грехе пред Богом, Он обећава да ће нам опростити (1. Јованова 1:9), а опроштење је оно што обнавља однос који је био напет. Морамо да имамо на уму да исповедање није само рећи „Опрости ми због греха, Боже". То је скрушеност срца оних који признају да је њихов грех била увреда према светом Богу. То је признање оног који швата да је његов грех оно што је прикуцало Христа на крст. То је вапај цариника у Луки 18 који је рекао: „Боже, буди милостив мени грешноме!". Као што је цар Давид написао: „Жртва Богу мила дух је скрушен, срце скрушена И смерна ти не одбацујеш Боже"(Псалам 51:19).
Друга ствар коју треба да урадимо да бисмо имали ближи однос са Богом је да слушамо кад Бог говори. Многи данас јуре за натрпиродним искуством слушања Божијег гласа, али апостол Павле нам говори: „И тако имамо чвршћу пророчку реч, а ви добро чините што пазите на њу као на светило које светли на мрачном месту — док не сване дан и звезда Даница се не појави у срцима нашим"(2. Петрова 1:19). Та„чвршћа пророчка реч" је Библија. У Библији, ми „слушамо" Божији глас према нама. Управо кроз „Богом надахнуту" Божију Реч постајемо „приправљени за свако добро дело" (2. Тимотеју 3:16-17). Тако, ако желимо да будемо ближи Богу, треба редовно да читамо Божију Реч. Читањем Његове Речи, ми „слушамо" Бога како нам говори путем Духа који нам осветљава Реч.
Трећа ствар коју можемо да чинимо да бисмо имали ближи однос са Богом је да Му говоримо кроз молитву. Ако је читање Библије слушање оно што нам Бог говори, онда се разговор са Богом остварује путем молитве. Еванђеља често бележе Исуса како се повлачи да би имао заједништво са Оцем у молитви. Молитва је много више од начина да тражимо од Бога оно што нам је потребно или шта желимо. Размисли о моделу молитве коју је Исус дао апостолима у Матеју 6:9-13. Прва три захтева у тој молитви усмерени су ка Богу (нека се свети име Његово, нека дође царство Његово, нека буде Његова воља). Задње три молбе су захтеви које упућујемо Богу, пошто смо се побринули за прве три (дај нам наш хлеб насушни, опрости нам наше дугове, не уведи нас у искушење). Још једна ствар коју можемо да урадимо да бисмо оживели наш молитвени живот је да читамо Псалме. Многи Псалми су вапаји срца Богу за различите ствари. У Псалмима видимо обожавање, скрушеност, захвалност и молбу који су нам дати као пример на божански надахнут начин
Четврта ствар коју можемо да учинимо да бисмо имали ближи однос са Богом је да нађемо скупину верника са којима можемо редовно да славимо Бога. Ово је тако витална компонента духовног раста. Пречесто, ми прилазимо цркви са ставом „шта могу да добијем од овог?" Ретко одвајамо време да бисмо припремили наша срца и умове за слављење. Псалми нам указују на многе позиве које је Бог упућивао својим људима да дођу и славе нашег Господа (на пример, Псалам 95:1-2). Бог нас позива, заповеда нам, да дођемо у Његово присуство ради слављења. Како можемо ми, Његов народ, да не одговоримо на позив? Не само да нам редовно посећивање цркве даје могућност да дођемо пред Господа у слављењу, већ нам даје и могућност да имамо заједништво са Божијим народом. Како долазимо у кућу Господњу ради слављења и заједништва са Његовим народом, можемо само да будемо ближи Господу као резултат тога.
На крају, ближи однос са Богом гради се на животу послушности. Исус је рекао својим ученицима у горњој соби: „Ако ме ко љуби, држаће моју реч" (Јован 14:23). Јаков нам говори да, како се потчињавамо Богу кроз послушност, одупиремо ђаволу и приближавамо Богу, Он ће се приближити нама (Јаковљева 4:7-8). Павле нам говори у Римљанима да је наша послушност „жива жртва" захвалности Богу (Римљанима 21:1). Морамо да имамо на уму да је свако библијско упозоравање на послушност представљено као наш одговор на Божију благодат коју примимо приликом спасења. Ми не зарађујемо спасење кроз нашу послушност; уместо тога, то је начин на који ми показујемо нашу љубав и захвалност према Богу.
Зато, путем исповедања, проучавања Библије, молитве, редовно посећивање цркве и послушности, можемо да развијемо ближи однос са Богом. Изгледа баш једноставно, ако не и поједностављено. Али размисли о овом: како развијамо ближи однос са другим људским бићима? Проводимо време у разговору, отварамо им наша срца и слушамо их у исто време. Признајемо када смо нешто згрешили и тражимо опроштај. Желимо да се лепо односимо према њима и жртвујемо своје жеље да бисмо испунили њихове. То се пуно не разликује од нашег односа са Небеским Оцем.
Како могу да имам ближи однос са Богом?
