Pitanje
Šta je bogohuljenje? Šta znači huliti?
Odgovor
Bogohuliti znači govoriti o Bogu sa prezirom ili prezrivim nepoštovanjem. Bogohuljenje je verbalno ili pismeno vređanje Božijeg imena, karaktera, delovanja ili osobina.
Bogohuljenje je bio ozbiljan prestup u zakonu koji je Bog dao Mojsiju. Izraelci su trebali da se klanjaju Bogu i budu mu poslušni. U Levitskom zakoniku 24:10–16 čovek je hulio na Božije ime. Za Izraelce ime nije bilo samo prikladan epitet. Bilo je to simbolično predstavljanje karaktera jedne osobe. Čovek koji je hulio na Božije ime bio je pogubljen kamenovanjem.
Isaija 36 nam govori o Senaherimu, asirskom caru i njegovom pokušaju da demorališe Jerusalim pre nego što ga je napao. Pošto je istakao mnogobrojne asirske pobede, on kaže: „Koji su između svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod će izbaviti Jerusalim iz moje ruke?" (Isaija 36:20). Senaherim je počininio bogohulu kada je uzeo zdravo za gotovo da je Bog Izraela isti kao i drugi lažni bogovi okolnih naroda. Judejski kralj, Jezekilj, upire prstom na ovu hulu u svojoj molitvi Bogu, u kojoj traži da ga Bog izbavi radi odbrane Božije sopstvene časti (Isaija 37:4, 17). I Bog je baš to i uradio. Isaija 37:36-37 to opisuje: „I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem" (Isaija 37:38).
Božiji sledbenici su takođe odgovorni da svojim ponašanjem ne podstiču druge da hule na Boga. U Rimljanima 2:17-24, Pavle grdi one koji tvrde da su spaseni putem zakona a i dalje žive u grehu. Koristeći stihove iz Isaije 52:5, Pavle im govori: „Ta zbog vas se huli na ime Božije među mnogobošcima, kao što je i napisano." (stih 24). U 1. Timoteju 1:20 Pavle opisuje kako je prepustio Sotoni dva lažna učitelja „da se nauče ne huliti"; zato je propagiranje lažne doktrine i navođenje Božijeg naroda na stranputicu takođe jedan oblik bogohuljenja.
Isus je govorio o posebnoj vrsti hule – hule protiv Svetog Duha – koju su počinile religiozne vođe Njegovog vremena. Situacija je bila takva da su fariseji bili očevici Isusovih čuda, ali su pripisali demonskom delovanju delo Svetog Duha (Marko 3:22-30). Njihovo predstavljanje svetog kao demonskog bio je namerno, uvredljivo odbacivanje Boga i time nešto neoprostivo.
Najznačajnija optužba o bogohuljenju je bila potpuna laž. To je bio zločin bogohuljenja za koji su fariseji optužili Isusa (Matej 26:65). Razumeli s da Isus tvrdi da je Bog. To bi stvarno bila uvreda za Božiji karakter, ako bi bila isitinita. Da je Isus bio samo čovek koji je tvrdio da je Bog, On bi bio bogohulitelj. Međutim, kao treća osoba Trojstva, Isus je govorio istinu kada je tvrdio da je Bog (Filipljanima 2:6).
Radi se o tome da svaki put kada uradimo ili kažemo nešto što drugima daje lažnu predstavu o Božijoj slavi, svetosti, autoritetu, i Božijem karakteru, mi hulimo na Boga. Svaki put kada dajemo pogrešnu predstavu o svom položaju Božije dece, mi okrnjujemo Njegovu reputaciju. Na svu sreću, Isus oprašta čak i bogohuljenje. Petar je napao Isusov cilj (Matej 16:22), Pavle je pokušao da navede druge na bogohuljenje (Dela 26:9-18), i sama Isusova braća su mislila da je poludeo (Marko 3:21). Svi su se pokajali i bilo im je oprošteno.
English
Šta je bogohuljenje? Šta znači huliti?
