Питање
Шта је богохуљење? Шта значи хулити?
Одговор
Богохулити значи говорити о Богу са презиром или презривим непоштовањем. Богохуљење је вербално или писмено вређање Божијег имена, карактера, деловања или особина.
Богохуљење је био озбиљан преступ у закону који је Бог дао Мојсију. Израелци су требали да се клањају Богу и буду му послушни. У Левитском законику 24:10–16 човек је хулио на Божије име. За Израелце име није било само прикладан епитет. Било је то симболично представљање карактера једне особе. Човек који је хулио на Божије име био је погубљен каменовањем.
Исаија 36 нам говори о Сенахериму, асирском цару и његовом покушају да деморалише Јерусалим пре него што га је напао. Пошто је истакао многобројне асирске победе, он каже: „Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?" (Исаија 36:20). Сенахерим је почининио богохулу када је узео здраво за готово да је Бог Израела исти као и други лажни богови околних народа. Јудејски краљ, Језекиљ, упире прстом на ову хулу у својој молитви Богу, у којој тражи да га Бог избави ради одбране Божије сопствене части (Исаија 37:4, 17). И Бог је баш то и урадио. Исаија 37:36-37 то описује: „И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем" (Исаија 37:38).
Божији следбеници су такође одговорни да својим понашањем не подстичу друге да хуле на Бога. У Римљанима 2:17-24, Павле грди оне који тврде да су спасени путем закона а и даље живе у греху. Користећи стихове из Исаије 52:5, Павле им говори: „Та због вас се хули на име Божије међу многобошцима, као што је и написано." (стих 24). У 1. Тимотеју 1:20 Павле описује како је препустио Сотони два лажна учитеља „да се науче не хулити"; зато је пропагирање лажне доктрине и навођење Божијег народа на странпутицу такође један облик богохуљења.
Исус је говорио о посебној врсти хуле – хуле против Светог Духа – коју су починиле религиозне вође Његовог времена. Ситуација је била таква да су фарисеји били очевици Исусових чуда, али су приписали демонском деловању дело Светог Духа (Марко 3:22-30). Њихово представљање светог као демонског био је намерно, увредљиво одбацивање Бога и тиме нешто неопростиво.
Најзначајнија оптужба о богохуљењу је била потпуна лаж. То је био злочин богохуљења за који су фарисеји оптужили Исуса (Матеј 26:65). Разумели с да Исус тврди да је Бог. То би стварно била увреда за Божији карактер, ако би била иситинита. Да је Исус био само човек који је тврдио да је Бог, Он би био богохулитељ. Међутим, као трећа особа Тројства, Исус је говорио истину када је тврдио да је Бог (Филипљанима 2:6).
Ради се о томе да сваки пут када урадимо или кажемо нешто што другима даје лажну представу о Божијој слави, светости, ауторитету, и Божијем карактеру, ми хулимо на Бога. Сваки пут када дајемо погрешну представу о свом положају Божије деце, ми окрњујемо Његову репутацију. На сву срећу, Исус опрашта чак и богохуљење. Петар је напао Исусов циљ (Матеј 16:22), Павле је покушао да наведе друге на богохуљење (Дела 26:9-18), и сама Исусова браћа су мислила да је полудео (Марко 3:21). Сви су се покајали и било им је опроштено.
English
Шта је богохуљење? Шта значи хулити?
