Pitanje
Zašto se hrišćani protive bračnoj jednakosti?
Odgovor
„Bračna jednakost" je krilatica koja se pominje u okviru debate o homoseksualnim i heteroseksualnim brakovima u nekiim zemljama. Ovaj termin je pokušaj da se promeni razgovor i pripiše određena doza iracionalnosti onima koji se protive istopolnim brakovima. Suprotstaviti se priznanju homoseksualnih zajednica kao brakova je jedno. Ali, mnogo je teže suprotstaviti se „jednakosti" u okviru bračnih prava. Međutim, prikačiti novu etiketu na ovo pitanje ne menja suštinsko pitanje u debati. Ako „bračna jednakost" znači „homoseksualni brak", hrišćani treba tome da se suprotstave.
Zašto se hrišćani protive bračnoj jednakosti? Samo pitanje je pogrešno. Ne protive se svi hrišćani bračnoj jednakosti, homoseksualnom braku ili kakogod drugačije se to zvalo. Mnogi hrišćani podržavaju da se homoseksulane zajednice legalno priznaju kao brakovi. Takvi hrišćani, uopšteno govoreći, smatraju da seksualna moralnost ne treba da se ozakonjuje i da, u slobodnom društvu, ljudi treba da se ožene sa kime god žele. Sa biblijske tačke gledišta, ovo je tragična greška.
Biblija je vrlo jasna da je homoseksualnost neprirodan greh (Knjiga Levita 18:22; Rimljanima 1:26-27; 1. Korinćanima 6:9). Biblija predstavlja brak kao Božiji izum, a Bog je ga je definisao kao zavet između muškarca i žene za ceo život (Postanje 2:24; 1. Korinćanima 7:2-16; Efescima 5:22-33). Sa biblijske tačke gledišta, homoseksualni savez nije brak. Nije bitno da li vlada donese novu uredbu o definiciji braka. Nije bitno da li je društvo u ogromnom broju na strani istopolnog braka. Homoseksualni savez je bio i uvek će predstavljati izvitoperenost Božijeg stvorenja.
U modernim društvima koja su sve više svetovna i nehrišćanska, debatu o bračnoj jednakosti će, na kraju, dobiti pokret za homoseksualna prava. Zabranjujući nacionalno pokajanje i probuđenje hrišćanske vere, homoseksualne zajednice biće zvanićno priznate kao punovažni brakovi, sa svim pravima i privilegijama koja mu pripadaju. Ali, štagod da društvo učini, ne može da promeni činjenicu da Hristovi sledbenici treba da prionu i potčine se Njegovoj Reči. A Njegova Reč nedvosmisleno objavljuje da brak treba da bude između muškarca i žene. Kao hrišćani, mi prihvatamo činjenicu da živimo u svetovnim i bezbožnim nacijama, ali cenimo nepromenljivu Božiju Reč iznad promenljivih običaja jednog društva. „Nekʾ se Bog pokaže istinit, a svaki čovek laža...." (Rimljanima 3:4)
Hrišćani ne treba da se bore protiv toga da homoseksualni brakovi dobiju status građanskih zajednica i vladinih beneficija koje takve zajednice obezbeđuju. Poreske olakšice, pravo na nasledstvo, bolničke posete itd. ne pominju se u Bibliji. Ali, kada govorimo o definicij braka, hrišćani treba da budu odlučni. Bog je stvorio brak. Nijedno ljudsko biće nema pravo ili autoritet da ga ponovo definiše. Bez obzira na to šta vlade i društva odobre, homoseksualne zajednice nikada neće biti jednake sa heteroseksulanim brakovima.
English
Zašto se hrišćani protive bračnoj jednakosti?
