Питање
Зашто се хришћани противе брачној једнакости?
Одговор
„Брачна једнакост" је крилатица која се помиње у оквиру дебате о хомосексуалним и хетеросексуалним браковима у некиим земљама. Овај термин је покушај да се промени разговор и припише одређена доза ирационалности онима који се противе истополним браковима. Супротставити се признању хомосексуалних заједница као бракова је једно. Али, много је теже супротставити се „једнакости" у оквиру брачних права. Међутим, прикачити нову етикету на ово питање не мења суштинско питање у дебати. Ако „брачна једнакост" значи „хомосексуални брак", хришћани треба томе да се супротставе.
Зашто се хришћани противе брачној једнакости? Само питање је погрешно. Не противе се сви хришћани брачној једнакости, хомосексуалном браку или какогод другачије се то звало. Многи хришћани подржавају да се хомосексулане заједнице легално признају као бракови. Такви хришћани, уопштено говорећи, сматрају да сексуална моралност не треба да се озакоњује и да, у слободном друштву, људи треба да се ожене са киме год желе. Са библијске тачке гледишта, ово је трагична грешка.
Библија је врло јасна да је хомосексуалност неприродан грех (Књига Левита 18:22; Римљанима 1:26-27; 1. Коринћанима 6:9). Библија представља брак као Божији изум, а Бог је га је дефинисао као завет између мушкарца и жене за цео живот (Постање 2:24; 1. Коринћанима 7:2-16; Ефесцима 5:22-33). Са библијске тачке гледишта, хомосексуални савез није брак. Није битно да ли влада донесе нову уредбу о дефиницији брака. Није битно да ли је друштво у огромном броју на страни истополног брака. Хомосексуални савез је био и увек ће представљати извитопереност Божијег створења.
У модерним друштвима која су све више световна и нехришћанска, дебату о брачној једнакости ће, на крају, добити покрет за хомосексуална права. Забрањујући национално покајање и пробуђење хришћанске вере, хомосексуалне заједнице биће званићно признате као пуноважни бракови, са свим правима и привилегијама која му припадају. Али, штагод да друштво учини, не може да промени чињеницу да Христови следбеници треба да приону и потчине се Његовој Речи. А Његова Реч недвосмислено објављује да брак треба да буде између мушкарца и жене. Као хришћани, ми прихватамо чињеницу да живимо у световним и безбожним нацијама, али ценимо непроменљиву Божију Реч изнад променљивих обичаја једног друштва. „Некʾ се Бог покаже истинит, а сваки човек лажа...." (Римљанима 3:4)
Хришћани не треба да се боре против тога да хомосексуални бракови добију статус грађанских заједница и владиних бенефиција које такве заједнице обезбеђују. Пореске олакшице, право на наследство, болничке посете итд. не помињу се у Библији. Али, када говоримо о дефинициј брака, хришћани треба да буду одлучни. Бог је створио брак. Ниједно људско биће нема право или ауторитет да га поново дефинише. Без обзира на то шта владе и друштва одобре, хомосексуалне заједнице никада неће бити једнаке са хетеросексуланим браковима.
English
Зашто се хришћани противе брачној једнакости?
