Pitanje
Šta je Bog mislio kada je rekao Adamu i Evi da budu plodni i da se množe?
Odgovor
Bog je upravo bio završio stvaranje celog tvorenja, završavajući sa svojim remek-delima, prvim čovekom i ženom, kada im je rekao da се plodе i da se množe (Postanje 1:28). Svet je sada bio potpuno stvoren sa danima i noćima, godišnjim dobima i godinama, biljkama i životinjama i Adamom i Evom; i Bog je pokrenuo svoj plan da ispuni svet koji je stvorio sa ljudima (Isaija 45:18). Svet je bio Adamovo i Evino nasleđe koje treba ispuniti i kao što je rečeno na početku Postanja 1:28, bio je Božji blagoslov za Adama i Evu da imaju decu i obrađuju zemlju. Komentator Metju Henri napisao je da je Bog blagoslovio prvi par sa „brojnom trajnom porodicom, da uživaju u ovom nasleđu. . . na osnovu čega njihovo potomstvo treba da se proteže do krajnjih krajeva zemlje i da se nastavi do krajnjih vremena“.
Jednostavno, Bog je želeo da Adam i Eva imaju mnogo dece i da njihova deca imaju mnogo dece. Ali plodnost takođe označava mnogo više. Bog nije nameravao da Adam i Eva imaju decu samo da bi imali decu. U ostatku Postanja 1:28 vidimo koristan i željeni rezultat: „…i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja što se miče po zemlji."
Da li je blagoslov dat Adamu i Evi da budu plodni i da se umnožavaju takođe bila zapovest i za nas danas? Neki imaju ovaj stav i odbijaju sve oblike kontrole rađanja. Ali ako je Postanje 1:28 zapravo zapovest nama kao pojedincima, a ne blagoslov za celo čovečanstvo, nailazimo na nekoliko problema, posebno kada gledamo Novi zavet.
Prvo, Isus je hodao zemljom 33 godine bez žene koja bi rodila decu. Kao Jevrejin, Isus je odgajen prema jevrejskim zakonima i običajima (Galatima 4:4), i savršeno je ispunio Božji zakon (Matej 5:17). Međutim, Isus nije bio fizički „plodan“, niti se „umnožio“, što ukazuje da Postanje 1:28 nije zapovest koju svaka osoba treba da posluša. Osim toga, Isus je rekao da je celibat lični izbor, niti ga je osudio, niti ga je uzdigao iznad braka i rađanja (Matej 19:12).
Drugo, apostol Pavle podstiče hrišćane da je bolje ostati samac nego biti u braku (1. Korinćanima 7:38) kako bi pojedinci mogli da se u potpunosti usredsrede na služenje Bogu (stihovi 32–35). Apostol Pavle potvrđuje da je biti u braku dobra stvar, ali on insistira da je u određenim okolnostima bolje biti samac. Pod nadahnućem Svetog Duha, apostol nas ne bi ohrabrivao da ne budemo plodonosni i da se ne množimo, ako je to jedna od direktnih Božjih zapovesti.
Konačno, ako su plodnost i množenje izričita zapovest svim parovima da rađaju decu, nailazimo na problem neplodnosti. Iako Biblija kaže da su deca blagoslov od Gospoda (Psalam 127:3–5), nigde u Svetom pismu neplodnost nije osuđena kao greh ili prokletstvo od Boga.
Možemo da imamo živote koji su ugodni Bogu i da Mu nosimo slavu bez obzira na to da li imamo decu ili ne. Zaista, možemo biti duhovno plodni i umnožavati podanike Božjeg Carstva kada slušamo Isusovu zapovest da „idemo i učinimo učenicima sve narode“ (Matej 28:19).
English
Šta je Bog mislio kada je rekao Adamu i Evi da budu plodni i da se množe?
