Питање
Шта је Бог мислио када је рекао Адаму и Еви да буду плодни и да се множе?
Одговор
Бог је управо био завршио стварање целог творења, завршавајуц́и са својим ремек-делима, првим човеком и женом, када им је рекао да се плоде и да се множе (Постање 1:28). Свет је сада био потпуно створен са данима и ноц́има, годишњим добима и годинама, биљкама и животињама и Адамом и Евом; и Бог је покренуо свој план да испуни свет који је створио са људима (Исаија 45:18). Свет је био Адамово и Евино наслеђе које треба испунити и као што је речено на почетку Постања 1:28, био је Божји благослов за Адама и Еву да имају децу и обрађују земљу. Коментатор Метју Хенри написао је да је Бог благословио први пар са „бројном трајном породицом, да уживају у овом наслеђу. . . на основу чега њихово потомство треба да се протеже до крајњих крајева земље и да се настави до крајњих времена“.
Једноставно, Бог је желео да Адам и Ева имају много деце и да њихова деца имају много деце. Али плодност такође означава много више. Бог није намеравао да Адам и Ева имају децу само да би имали децу. У остатку Постања 1:28 видимо користан и жељени резултат: „…и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи."
Да ли је благослов дат Адаму и Еви да буду плодни и да се умножавају такође била заповест и за нас данас? Неки имају овај став и одбијају све облике контроле рађања. Али ако је Постање 1:28 заправо заповест нама као појединцима, а не благослов за цело човечанство, наилазимо на неколико проблема, посебно када гледамо Нови завет.
Прво, Исус је ходао земљом 33 године без жене која би родила децу. Као Јеврејин, Исус је одгајен према јеврејским законима и обичајима (Галатима 4:4), и савршено је испунио Божји закон (Матеј 5:17). Међутим, Исус није био физички „плодан“, нити се „умножио“, што указује да Постање 1:28 није заповест коју свака особа треба да послуша. Осим тога, Исус је рекао да је целибат лични избор, нити га је осудио, нити га је уздигао изнад брака и рађања (Матеј 19:12).
Друго, апостол Павле подстиче хришц́ане да је боље остати самац него бити у браку (1. Коринц́анима 7:38) како би појединци могли да се у потпуности усредсреде на служење Богу (стихови 32–35). Апостол Павле потврђује да је бити у браку добра ствар, али он инсистира да је у одређеним околностима боље бити самац. Под надахнуц́ем Светог Духа, апостол нас не би охрабривао да не будемо плодоносни и да се не множимо, ако је то једна од директних Божјих заповести.
Коначно, ако су плодност и множење изричита заповест свим паровима да рађају децу, наилазимо на проблем неплодности. Иако Библија каже да су деца благослов од Господа (Псалам 127:3–5), нигде у Светом писму неплодност није осуђена као грех или проклетство од Бога.
Можемо да имамо животе који су угодни Богу и да Му носимо славу без обзира на то да ли имамо децу или не. Заиста, можемо бити духовно плодни и умножавати поданике Божјег Царства када слушамо Исусову заповест да „идемо и учинимо ученицима све народе“ (Матеј 28:19).
English
Шта је Бог мислио када је рекао Адаму и Еви да буду плодни и да се множе?
