Питање
Шта Бибилија каже о хришћанским очевима?
Одговор
Највећа заповест у Писму је ова: "Зато љуби Господа Бога свога из свег срца свога, и из све душе своје и из све снаге своје" (Пета Мојсијева 6:5). Враћајући се на стих 2, читамо: "...Да би се бојао Господа Бога свога држећи све уредбе његове, које ти ја заповедам, ти и син твој и унук твој, свега века свога, да би ти се продужили дани твоји." Реченица која следи је: "И нека ове речи које ти ја заповедам данас буду у срцу твом. И често их напомињи синовима својим и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш “(стихови 6-7).
Јеврејска историја открива да је отац требало да буде вредан и да подучава своју децу путевима и речима Господњим ради њиховог духовног развоја и њихове добробити. Отац који је био послушан овој заповести Писма је чинио баш то. Првенствена важност овог пасуса је да би деца могла да се одгајају у "науци и опомени Господњој," и то је одговорност очева у кући. То нас води до одељка у Причама Соломоновим, 22:6-11; али првенствено стиха 6 у коме читамо: "Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни када остари." Научити, указује на прве инструкције које отац и мајка дају детету,тј. његово рано образовање. Та обука или учење је осмишљена тако да отвори пред дететом пример живота за које је створено. Да се започне са оваквим образовањем детета је од изузетне важности, баш као што дрво следи наклон својх раних година.
Новозаветни одељак нам даје јасну слику Господње заповести очевима у погледу одгајања деце. Ефесцима 6:4 је сажетак инструкција датих родитељима, које оведе претставља отац, изречено и у позитивном и у негативном смислу. "И ви очеви не раздражујте своју децу, него их одгајајте у Господњој науци и опомени." Овде се налази оно што Библија каже о одговорности очева у подизању њихове деце. Негативни аспект овог стиха указује на то да отац не треба да изазива лоше страсти своје деце кроз бруталност, неправедност, пристрасност или неразумно упражњавање ауторитета. Лоше поступање са децом једино ће произвести зло у њиховом срцу. Позитиван аспект је изражен врло јасним смерницама; то је да их образујемо, подижемо, развијамо њихово понашање у животу кроз Господњу науку и савет. Ово је обука (да буде исправан модел као отац) или образовање деце—цео процесс образовања и дисциплине. Реч "савет" носи у себи идеју "усмеравање дечијег ума на ," што је чин подсећања детета на грешке (конструктиван) или дужности (одговорности које су у складу са њиховим узрастом и разумевањем.)
Деци не треба дозволити да расту без бриге и контроле. Њих треба усмеравати, дисциплиновати, опомињати, тако да могу да дођу до знања, самоконтроле и послушности. Цео процесс образовања треба да је на духовном нивоу и хришћански (у правом смислу те речи.) "Одгајање у науци и опомени Господњој" је једини начин на који се може постићи крајњи циљ образовања. Сваки други облик или начин образовања може врло лако да доведе до поражавајућих резултата. Морални и духовни елемент наше природе је пођеднако битан и универзалан баш као и интелетуални. Духовност је самим тим пођеднако неопходна за развој ума баш као и знање. Приче Соломонове нам пак, говоре: "Страх Господњи је почетак знања и мудрости."
Отац Хришћанин је уистину инструмент у Божијој руци када се ради о одгајању деце. С обзиром да је Хришћанство једина права религија, и Бог и Исус Христ једини прави Бог, једини могући начин за успешно образовање је одгајање у науци и опомени Господњој. Цео процесс упућивања и дисциплине мора бити тај који Бог препоручује, и који Он примењује, тако да Његов ауторитет буде у сталном и непосредном контакту са умом, срцем и савешћу детета. Отац никада не треба да представи себе као крајњи ауторитет када се ради о одрђивању истине и обавеза. Ово једноставно развија људски аспект "себичности." Само ако учинимо да је Бог, Бог у Христу, учитељ и владар, чијем ауторитету треба да се верује за све, и послушношћу његовој вољи све да се чини, само тада крајњи циљ образовања може бити постигнут.
Заповести из Писма очевима су увек Божији идеал. Ми имамо тенденцију да повремено те идеале спуштамо на људски ниво и искуство. Твоје питање, међутим је, шта Библија каже о томе да си отац. Ја сам покушао да одговорим у скаду са питањем. Открио сам из сопственог искуства оца трима синовима, колико много сам пропустио у односу на библијске идеале. Писмо и Божија истина и мудрост се не могу кривотворити и због тога не можемо да кажемо да "Писмо не функционише".
Да направим закључак онога што је до сада речено. Реч "раздражити" значи иритирати, наљутити, трљати у супротном правцу, подбадати, итд. Ово се прави погрешним методама и лошим духом, као што су, строгост, окрутност, немилосрдним захтевима, непотребним забранама и себичним инсистирањем на ауторитету. Свако раздраживање ће произвести непријатељску реакцију, умртвиће њихова осећања, ставити на испит њихову жељу за светошћу, и учиниће да се осећају као да не постоји начин на који могу да задовоље родитеље. (Знам—био сам тамо, чинио исто). Мудар родитељ (волео бих да сам био мудрији) тражи начин на који ће послушност учинити пожељном и коју ће моћи да постигне кроз љубав и нежност. Родитељи не смеју да буду бежбожни тирани.
Мартин Лутер је рекао: "Држи једну јабуку близу до прута да је даш детету када добро чини." Дисциплина у основном образовању и култури треба да се практикује са посебном пажњом и постојаном обуком са много молитве. Кажњавање, дисциплина и саветовање кроз Реч Божију, давање укора и охрабрења када год је то потребно, је индикација "опомињања." Дата инструкција произилази од Господа, научена је у школи хришћанског искуства и упражњавана је од стране родитеља (оца). Хришћанска дисциплина је потребна да би се дете спречило да расте без поштовања према Богу, родитељском ауторитету, познавања хришћанских стандарда и навике само контроле.
"Све Писмо је богонадахнуто и корисно за поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, да Божији човек буде савршен, приправљен за свако добро дело." (Друга Тимотеју 3:16, 17). То је оно што Библија каже о томе да си отац. Начини и методе које очеви могу да користе да би подучавали Божију истину ће сигурно варирати. Али ове истине треба да буду у стању да се примене у било којој животној ситуацији, професији или животном стилу. Све док је отац веран у томе да буде добар пример, оно што дете учи о Богу ће га држати кроз цео земаљски живот, без обзира шта раде или где да оду. Они ће научити да " љубе Господа Бога свога из свег срца свога, и из све душе своје и из све снаге своје" и желеће да Му служе у свему што чине.
Шта Бибилија каже о хришћанским очевима?
