Pitanje
Šta Bibilija kaže o hrišćanskim očevima?
Odgovor
Najveća zapovest u Pismu je ova: "Zato ljubi Gospoda Boga svoga iz sveg srca svoga, i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje" (Peta Mojsijeva 6:5). Vraćajući se na stih 2, čitamo: "...Da bi se bojao Gospoda Boga svoga držeći sve uredbe njegove, koje ti ja zapovedam, ti i sin tvoj i unuk tvoj, svega veka svoga, da bi ti se produžili dani tvoji." Rečenica koja sledi je: "I neka ove reči koje ti ja zapovedam danas budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ “(stihovi 6-7).
Jevrejska istorija otkriva da je otac trebalo da bude vredan i da podučava svoju decu putevima i rečima Gospodnjim radi njihovog duhovnog razvoja i njihove dobrobiti. Otac koji je bio poslušan ovoj zapovesti Pisma je činio baš to. Prvenstvena važnost ovog pasusa je da bi deca mogla da se odgajaju u "nauci i opomeni Gospodnjoj," i to je odgovornost očeva u kući. To nas vodi do odeljka u Pričama Solomonovim, 22:6-11; ali prvenstveno stiha 6 u kome čitamo: "Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kada ostari." Naučiti, ukazuje na prve instrukcije koje otac i majka daju detetu,tj. njegovo rano obrazovanje. Ta obuka ili učenje je osmišljena tako da otvori pred detetom primer života za koje je stvoreno. Da se započne sa ovakvim obrazovanjem deteta je od izuzetne važnosti, baš kao što drvo sledi naklon svojh ranih godina.
Novozavetni odeljak nam daje jasnu sliku Gospodnje zapovesti očevima u pogledu odgajanja dece. Efescima 6:4 je sažetak instrukcija datih roditeljima, koje ovede pretstavlja otac, izrečeno i u pozitivnom i u negativnom smislu. "I vi očevi ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u Gospodnjoj nauci i opomeni." Ovde se nalazi ono što Biblija kaže o odgovornosti očeva u podizanju njihove dece. Negativni aspekt ovog stiha ukazuje na to da otac ne treba da izaziva loše strasti svoje dece kroz brutalnost, nepravednost, pristrasnost ili nerazumno upražnjavanje autoriteta. Loše postupanje sa decom jedino će proizvesti zlo u njihovom srcu. Pozitivan aspekt je izražen vrlo jasnim smernicama; to je da ih obrazujemo, podižemo, razvijamo njihovo ponašanje u životu kroz Gospodnju nauku i savet. Ovo je obuka (da bude ispravan model kao otac) ili obrazovanje dece—ceo process obrazovanja i discipline. Reč "savet" nosi u sebi ideju "usmeravanje dečijeg uma na ," što je čin podsećanja deteta na greške (konstruktivan) ili dužnosti (odgovornosti koje su u skladu sa njihovim uzrastom i razumevanjem.)
Deci ne treba dozvoliti da rastu bez brige i kontrole. Njih treba usmeravati, disciplinovati, opominjati, tako da mogu da dođu do znanja, samokontrole i poslušnosti. Ceo process obrazovanja treba da je na duhovnom nivou i hrišćanski (u pravom smislu te reči.) "Odgajanje u nauci i opomeni Gospodnjoj" je jedini način na koji se može postići krajnji cilj obrazovanja. Svaki drugi oblik ili način obrazovanja može vrlo lako da dovede do poražavajućih rezultata. Moralni i duhovni element naše prirode je podjednako bitan i univerzalan baš kao i inteletualni. Duhovnost je samim tim podjednako neophodna za razvoj uma baš kao i znanje. Priče Solomonove nam pak, govore: "Strah Gospodnji je početak znanja i mudrosti."
Otac Hrišćanin je uistinu instrument u Božijoj ruci kada se radi o odgajanju dece. S obzirom da je Hrišćanstvo jedina prava religija, i Bog i Isus Hrist jedini pravi Bog, jedini mogući način za uspešno obrazovanje je odgajanje u nauci i opomeni Gospodnjoj. Ceo process upućivanja i discipline mora biti taj koji Bog preporučuje, i koji On primenjuje, tako da Njegov autoritet bude u stalnom i neposrednom kontaktu sa umom, srcem i savešću deteta. Otac nikada ne treba da predstavi sebe kao krajnji autoritet kada se radi o odrđivanju istine i obaveza. Ovo jednostavno razvija ljudski aspekt "sebičnosti." Samo ako učinimo da je Bog, Bog u Hristu, učitelj i vladar, čijem autoritetu treba da se veruje za sve, i poslušnošću njegovoj volji sve da se čini, samo tada krajnji cilj obrazovanja može biti postignut.
Zapovesti iz Pisma očevima su uvek Božiji ideal. Mi imamo tendenciju da povremeno te ideale spuštamo na ljudski nivo i iskustvo. Tvoje pitanje, međutim je, šta Biblija kaže o tome da si otac. Ja sam pokušao da odgovorim u skadu sa pitanjem. Otkrio sam iz sopstvenog iskustva oca trima sinovima, koliko mnogo sam propustio u odnosu na biblijske ideale. Pismo i Božija istina i mudrost se ne mogu krivotvoriti i zbog toga ne možemo da kažemo da "Pismo ne funkcioniše".
Da napravim zaključak onoga što je do sada rečeno. Reč "razdražiti" znači iritirati, naljutiti, trljati u suprotnom pravcu, podbadati, itd. Ovo se pravi pogrešnim metodama i lošim duhom, kao što su, strogost, okrutnost, nemilosrdnim zahtevima, nepotrebnim zabranama i sebičnim insistiranjem na autoritetu. Svako razdraživanje će proizvesti neprijateljsku reakciju, umrtviće njihova osećanja, staviti na ispit njihovu želju za svetošću, i učiniće da se osećaju kao da ne postoji način na koji mogu da zadovolje roditelje. (Znam—bio sam tamo, činio isto). Mudar roditelj (voleo bih da sam bio mudriji) traži način na koji će poslušnost učiniti poželjnom i koju će moći da postigne kroz ljubav i nežnost. Roditelji ne smeju da budu bežbožni tirani.
Martin Luter je rekao: "Drži jednu jabuku blizu do pruta da je daš detetu kada dobro čini." Disciplina u osnovnom obrazovanju i kulturi treba da se praktikuje sa posebnom pažnjom i postojanom obukom sa mnogo molitve. Kažnjavanje, disciplina i savetovanje kroz Reč Božiju, davanje ukora i ohrabrenja kada god je to potrebno, je indikacija "opominjanja." Data instrukcija proizilazi od Gospoda, naučena je u školi hrišćanskog iskustva i upražnjavana je od strane roditelja (oca). Hrišćanska disciplina je potrebna da bi se dete sprečilo da raste bez poštovanja prema Bogu, roditeljskom autoritetu, poznavanja hrišćanskih standarda i navike samo kontrole.
"Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo." (Druga Timoteju 3:16, 17). To je ono što Biblija kaže o tome da si otac. Načini i metode koje očevi mogu da koriste da bi podučavali Božiju istinu će sigurno varirati. Ali ove istine treba da budu u stanju da se primene u bilo kojoj životnoj situaciji, profesiji ili životnom stilu. Sve dok je otac veran u tome da bude dobar primer, ono što dete uči o Bogu će ga držati kroz ceo zemaljski život, bez obzira šta rade ili gde da odu. Oni će naučiti da " ljube Gospoda Boga svoga iz sveg srca svoga, i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje" i želeće da Mu služe u svemu što čine.
English
Šta Bibilija kaže o hrišćanskim očevima?
