Питање
Да ли хришћанин треба да проучава филозофију?
Одговор
Реч „филозофија" потиче од грчке речи пхилосопхиа, што значи „љубав према мудрости". Проучавање филозофије састоји се од коришћења рационалног аргумента и критичког размишљања да би се анализирао начин на који људска бића размишљају, сазнају и посматрају свет око себе – и физички и апстрактни свет идеја. Питања као што су: „Шта је стварност?″, „Може ли истина да се сазна?" и „Шта је лепота?" су све филозофска питања. Као људи који воле Бога и верују у Исуса Христа, треба да волимо мудрост (Изреке 4:6; 7:4), па стога, нема ничег погрешног у томе да хришћанин проучава филозофију. Проучавање филозофије је добро и исправно све док продубљује трагање за истином. Књига Проповедника дубоко испитује филозофска питања, разматрајући неколико различитих светских филозофија, пре него што закључи да су страх и послушност Богу најбољи (Проповедник 12:13).
Одговор на сва неопходна питања која се тичу Бога, вечности и побожног живота налази се у Библији. Међутим, као област академског проучавања, филозофија може да просветли човека и буде корисна у људском опхођењу са светом. Фасцинантно је проучавати како су људи, током векова, размишљали о природи стварности и њиховој сврси (или недостатку исте) у свемиру. Исто тако је фасцинантно сазнање како су различити филозофи током историје наилазили на библијске истине, понекад непланирано.
Разумевање различитих људских филозофија је драгоцено средство у евангелизацији. Помаже да се зна одакле људи долазе и да пружи идеју зашто размишљају на одређени начин. Да ли та особа прати Спинозину верзију пантеизма? Да ли чита Хобса? Да ли нагиње ка рационализму, субјективизму или егзистенцијализму? Евангелиста који поседује неко филозофско знање може спремније да укључује појединце у разговор у вези са тим питањима до којих им је стало и нађе заједничке теме. Павле даје сјајан пример за ово на брду Аеропаг, због његовог познавања грчких списа (Дела 17:28). Такође, он је цитирао и критског филозофа да би донео закључак у Титу 1:12.
На веру се често гледа као на „неинтелектуалну" потрагу, нешто што може да се разуме духом и срцем, а не умом. Неки људи – чак и неки хришћани – иду тако далеко да кажу да се вера противи разуму, као да је вера ирационална и антиинтелектуална. Ако нема смисла, то је у реду. Али, Библија представља веру у Бога и у еванђеље као нешто што је засновано у стварности. Ми верујемо у оно што је стварно; наша вера заснована је на историјским дешавањима које су забележили очевици несвакидашњих дешавања. Лука пише о „многим доказима" Исусовог васкрсења (Дела 1:3). Христова служба се није десила „у неком углу", као што Павле истиче пред сумњичавим краљем (Дела 26:26).
Идеја да су вера и разум супротстављени потиче још из древних времена. Грчка култура, родно место филозофије, не може да разуме хришћанску поруку, која њима звучи ирационално. Као што је Павле рекао, проповедање крста била је лудост за Грке (1. Коринћанима 1:23) – наговештај ограничења људске филозофије. Иако су људске филозофије, саме по себи, вредно поље проучавања, не могу никада да, самостално, дођу до истине еванђеља. Павле је упозорио да се чувамо „противљења лажног знања" (1. Тимотеју 6:20) или „такозваног знања". Велики део секуларне филозофије припада тој категорији. Потребно нам је Божије откривење да видимо истину. „Вером шватамо" (Јеврејима 11:3).
Без Божијег откривења Библије, човек, у свом природном стању, не може да разуме питања Божијег Духа (1.Коринћанима 2:14-16). Мудрост не долази од природног ума, јер човеков ум и његов разум су у палом стању; то јест, грех утиче на њих. Мудрост је Божији дар (Јаковљева 1:5). Да би била истински способна да рационално размишља, особа мора да се упозна са првобитним извором мудрости, а то је сам Бог. Потребан нам је „Христов ум" (1. Коринћанима 2:16). Путем вере, ослањамо се на Божије вођство, а не само на сопствену мудрост (Изреке 3:5-6).
Хришћани могу и треба да проучавају филозофију, ако су вођени у том правцу. Али, као и код других ствари у животу, то проучавање треба да се спроводи у потчињености Богу. Филозофија може да се употреби да се изграде дивни и просветљујући аргументи на основу оног што Бог открије да је истина, или може да се употреби да се разгради и збуни пали ум који верује себи уместо свом Створитељу. Славимо Господа за хришћанске филозофе током векова који су извршили позитиван утицај на свет филозофије и упућивали људе на истину; Августин, Аквински, Калвин, Киркегард и други. Задужили су нас и модерни мислиоци као што су Ц.С Луис, Алвин Плантинга, Норман Геслер, Франсис Шефер, Рави Закарајас и Вилијам Лејн Крејг, који настављају да доказују како је хришћанска теологија и више него успешна у оквиру проучавања фиилозофије.
English
Да ли хришћанин треба да проучава филозофију?
