Питање
Какав би требало да буде хришц́ански поглед на романтику?
Одговор
За потребе овог чланка, реч романтика ц́е се дефинисати као емоционално узбуђење или привлачност коју одређена особа или ситуација изазива у другој. Та врста романтике је популарна тема у нашој култури. Музика, филмови, представе и књиге капитализују нашу људску фасцинацију романтичном љубављу и њеним наизглед бескрајним изразима. У хришц́анском погледу на свет, да ли је романтика добра или лоша или негде између?
Библија је названа Божјим љубавним писмом човечанству. Иако садржи оштре слике и упозорења о Божјој пресуди, Библија је такође пуна креативних израза љубави између људских биц́а и Бога (Псалам 42:1–2; Јеремија 31:3). Али љубав и романтика, иако су испреплетени нису идентични. Можемо имати романсу без праве љубави, а можемо волети и без осец́аја романтичности. Док одломци као што је Софонија 3:17 описују Божју емоционалну љубав према својима, други одломци, као што је 1. Коринц́анима 13:4–8, детаљно описују квалитете љубави који немају никакве везе са емоцијама романтике. Исус је рекао: „Нико нема вец́е љубави од ове да живот свој положи за пријатеље своје“ (Јован 15:13). Умирање мучном смрц́у на крсту за незахвалне грешнике ни на који начин није било романтично, али је било крајњи израз љубави (1. Јованова 4:9-10).
Песма над Песмама, је књига пуна романтичних демонстрација љубави између невесте и младожења. Пошто је Бог укључио ову књигу у канон своје надахнуте Речи, можемо са сигурношц́у рец́и да је романсу одобрио наш Створитељ. Романтика у контексту чисте и посвец́ене везе може побољшати ту везу и повец́ати уживање у брачној љубави како је Бог намеравао.
Међутим, романса ради романтике може бити деструктивна. Вец́ина романси почиње дивним осец́ајем „заљубљености“, што може бити опојно. Чин „заљубљивања“ производи хемијски наплив у мозгу сличан оном који се дешава са употребом дрога. Мозак је преплављен адреналином, допамином и серотонином (хемикалије због којих се осец́амо добро), због чега желимо да се вратимо извору тог осец́аја. Али, због реакције нашег мозга, романса може постати зависност. Уживање у љубавним романима, романтичним филмовима и ТВ емисијама са сексуалном тематиком доводи до нереалних очекивања у нашим односима из стварног живота.
Истраживачи процењују да људски мозак може да издржи тај интензиван осец́ај „заљубљености“ највише две године. У идеалном случају, пар је радио на продубљивању своје љубави и посвец́ености током тог времена, тако да, када се интензивна осец́ања „заљубљености“ смање, њено место заузме дубља љубав. Међутим, за оне „зависне“ од романтике, ово смањење сигнализира да је време да нађу другу особу која ц́е изазвати исту еуфорију. Неки људи са дијагнозом „зависности од односа“ могу, у ствари, бити зависни од осец́ања која изазива „заљубљивање“. Стога покушавају да изнова и изнова створе тај осец́ај.
Имајуц́и тај опис на уму, лако је шватити зашто љубав и романса нису нужно исте. Библија даје неколико примера парова који су искусили романтичну љубав и последице тих романси. Постање 29 говори о Јакову који се заљубио у Рахелу. Био је вољан да ради за њеног оца седам година да би је оженио. Стих 20 каже да му је тих седам година било „као неколико дана због његове велике љубави према њој“. Иако се Јаковљева прича наставила са обманом, болом у срцу и фрустрацијом за све, његова романса са Рејчел није осуђена у Светом писму. Међутим, романса је довела Самсона у невоље када је дозволио да његове емоције овладају њиме. Судије 14, описује почетак Самсонове пропасти када је допустио романтици да диктира његове одлуке, а не да следи Господње вођство.
Романтика може бити негативна или позитивна у зависности од тога да ли допуштамо да те емоције владају нашим животима. Када трагамо за својим осец́ањима, можемо упасти у моралне и брачне проблеме. Јеримија 17:9 каже: „Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?“ Популарна изрека „следи своје срце“ је ужасан савет. Када следимо страсти свог срца, лако се доводимо у превару, грех и жаљење. Уместо да тежимо романтици, требало би да тежимо да нас Свети Дух води у нашим односима. Увек је мудро тежити љубави ( 1. Коринц́анима 14:1 ). И тада, када у тежњи да показујемо љибав, неко посебан привуче нашу пажњу, побожна романса може бити дар нашег небеског Оца ( Јаков 1:17 ).
English
Какав би требало да буде хришц́ански поглед на романтику?
