Pitanje
Kakav bi trebalo da bude hrišćanski pogled na romantiku?
Odgovor
Za potrebe ovog članka, reč romantika će se definisati kao emocionalno uzbuđenje ili privlačnost koju određena osoba ili situacija izaziva u drugoj. Ta vrsta romantike je popularna tema u našoj kulturi. Muzika, filmovi, predstave i knjige kapitalizuju našu ljudsku fascinaciju romantičnom ljubavlju i njenim naizgled beskrajnim izrazima. U hrišćanskom pogledu na svet, da li je romantika dobra ili loša ili negde između?
Biblija je nazvana Božjim ljubavnim pismom čovečanstvu. Iako sadrži oštre slike i upozorenja o Božjoj presudi, Biblija je takođe puna kreativnih izraza ljubavi između ljudskih bića i Boga (Psalam 42:1–2; Jeremija 31:3). Ali ljubav i romantika, iako su isprepleteni nisu identični. Možemo imati romansu bez prave ljubavi, a možemo voleti i bez osećaja romantičnosti. Dok odlomci kao što je Sofonija 3:17 opisuju Božju emocionalnu ljubav prema svojima, drugi odlomci, kao što je 1. Korinćanima 13:4–8, detaljno opisuju kvalitete ljubavi koji nemaju nikakve veze sa emocijama romantike. Isus je rekao: „Niko nema veće ljubavi od ove da život svoj položi za prijatelje svoje“ (Jovan 15:13). Umiranje mučnom smrću na krstu za nezahvalne grešnike ni na koji način nije bilo romantično, ali je bilo krajnji izraz ljubavi (1. Jovanova 4:9-10).
Pesma nad Pesmama, je knjiga puna romantičnih demonstracija ljubavi između neveste i mladoženja. Pošto je Bog uključio ovu knjigu u kanon svoje nadahnute Reči, možemo sa sigurnošću reći da je romansu odobrio naš Stvoritelj. Romantika u kontekstu čiste i posvećene veze može poboljšati tu vezu i povećati uživanje u bračnoj ljubavi kako je Bog nameravao.
Međutim, romansa radi romantike može biti destruktivna. Većina romansi počinje divnim osećajem „zaljubljenosti“, što može biti opojno. Čin „zaljubljivanja“ proizvodi hemijski napliv u mozgu sličan onom koji se dešava sa upotrebom droga. Mozak je preplavljen adrenalinom, dopaminom i serotoninom (hemikalije zbog kojih se osećamo dobro), zbog čega želimo da se vratimo izvoru tog osećaja. Ali, zbog reakcije našeg mozga, romansa može postati zavisnost. Uživanje u ljubavnim romanima, romantičnim filmovima i TV emisijama sa seksualnom tematikom dovodi do nerealnih očekivanja u našim odnosima iz stvarnog života.
Istraživači procenjuju da ljudski mozak može da izdrži taj intenzivan osećaj „zaljubljenosti“ najviše dve godine. U idealnom slučaju, par je radio na produbljivanju svoje ljubavi i posvećenosti tokom tog vremena, tako da, kada se intenzivna osećanja „zaljubljenosti“ smanje, njeno mesto zauzme dublja ljubav. Međutim, za one „zavisne“ od romantike, ovo smanjenje signalizira da je vreme da nađu drugu osobu koja će izazvati istu euforiju. Neki ljudi sa dijagnozom „zavisnosti od odnosa“ mogu, u stvari, biti zavisni od osećanja koja izaziva „zaljubljivanje“. Stoga pokušavaju da iznova i iznova stvore taj osećaj.
Imajući taj opis na umu, lako je shvatiti zašto ljubav i romansa nisu nužno iste. Biblija daje nekoliko primera parova koji su iskusili romantičnu ljubav i posledice tih romansi. Postanje 29 govori o Jakovu koji se zaljubio u Rahelu. Bio je voljan da radi za njenog oca sedam godina da bi je oženio. Stih 20 kaže da mu je tih sedam godina bilo „kao nekoliko dana zbog njegove velike ljubavi prema njoj“. Iako se Jakovljeva priča nastavila sa obmanom, bolom u srcu i frustracijom za sve, njegova romansa sa Rejčel nije osuđena u Svetom pismu. Međutim, romansa je dovela Samsona u nevolje kada je dozvolio da njegove emocije ovladaju njime. Sudije 14, opisuje početak Samsonove propasti kada je dopustio romantici da diktira njegove odluke, a ne da sledi Gospodnje vođstvo.
Romantika može biti negativna ili pozitivna u zavisnosti od toga da li dopuštamo da te emocije vladaju našim životima. Kada tragamo za svojim osećanjima, možemo upasti u moralne i bračne probleme. Jerimija 17:9 kaže: „Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?“ Popularna izreka „sledi svoje srce“ je užasan savet. Kada sledimo strasti svog srca, lako se dovodimo u prevaru, greh i žaljenje. Umesto da težimo romantici, trebalo bi da težimo da nas Sveti Duh vodi u našim odnosima. Uvek je mudro težiti ljubavi ( 1. Korinćanima 14:1 ). I tada, kada u težnji da pokazujemo ljibav, neko poseban privuče našu pažnju, pobožna romansa može biti dar našeg nebeskog Oca ( Jakov 1:17 ).
English
Kakav bi trebalo da bude hrišćanski pogled na romantiku?
