Питање
Зашто су сви хришћани лицемери?
Одговор
Можда ниједна оптужба није тако провокативна као „лицемеру!“ На несрећу, многи осећају да је оправдано њихово виђење да су сви хришћани лицемери. Реч „лицемер“ у енглеском језику има богату прошлост. Она потиче он латинске речи хyпоцрисиес која значи „играње, претварање“. Такође, реч се јавља у класичном и новозаветном грчком и има исто значење – играти улогу, претварати се.
На исти начин је Господ Исус користио ову реч. На пример, када је Христ поучавао о значају молитве, поста и давања милостиње народу Царства, одвраћао нас је да не будемо као лицемери (Матеј 6:2, 5, 16). Дугим молитвама у јавности, користећи најекстремније мере да се примети да посте, парадирањем дарова за Храм и сиромашне открили су само спољашњу везу са Богом. Док су фарисеји добро глумили своју драматичну улогу у јавности као јавни пример религиозности, срце, у коме пребива унутрашњи човек било им је у врло лошем стању (Матеј 23:13-33; Марко 7:20-23).
Исус никада своје ученике нија звао лицемерима. То име је дао само заблуделим религиозним фанатицима. Он је своје звао својим следбеницима, децом, овцама и својом црквом. Уз то, у Новом завету постоји упозорење о греху лицемерја (1. Петрова 2:1), који Петар назива „неискреност“. Такође, два изразита примера лицемерја забележена су у цркви. У Делима 5:1-10, два ученика су били разоткривени зашто што су се претварали да су великодушнији него што су били. Последице су биле тешке. И Петар је, од свих људи, оптужен да је предводник групе лицемера у односу на то како су се понашали према многобожачким верницима (Галатима 2:13).
Онда из новозаветног учења можемо да извучемо бар два закључка. Прво, лицемери постоје међу хришћанима. Они су били присутни од почетка и према Исусовој параболи о кукољу и житу, они ће сигурно постојати све до краја света (Матеј 13:18-30). Уз то, чак и ако би апостол могао да буде окривљен да је лицемер, нема разлога да „обични“ хришћани не буду. Морамо увек да пазимо да не паднемо у исто искушење (1. Коринћанима 10:12).
Наравно, није свако ко тврди да је хришћанин заиста то. Већина највећих лицемера међу хришћанима били су преваранти. Све до данашњег дана истакнуте хришћанске вође падале су у невероватне грехе. Финансијски и сексуални скандали понекад као да изједају хришћанске заједнице. Међутим, уместо да узмемо пример неколицине и оцрнимо целу хришћанску заједницу, треба да поставимо питање да ли они који тврде да су хришћани заиста то јесу. Бројни библијски одељци потврђују да они који заиста припадају Христу дају плодове Духа (Галатима 5:22-23). Из Исусове параболе о семену и земљи из Матеја 13 јасно је да нису искрени сви који исповедају веру. Нажалост, многи који исповедају да му припадају биће запањени када једног дана буду чули Њега како им каже: „И тада ћу им изјавити: никада вас нисам упознао; одлазите од мене ви који чините безакоње.“ (Матеј 7:23).
Друго, иако није изненађујуће да људи који се претварају да су светији него што јесу тврде да су хришћани, не можемо да донесемо закључак да је црква састављена једино од лицемера. Можемо да са сигурношћу закључимо да сви ми који призивамо Христово име остајемо грешници чак и пошто су нам греси опроштени. То значи да иако смо спасени од вечне казне за грехе (Римљанима 5:1; 6:23), тек треба да будемо спасени и избављени од присуства греха у свом животу (1. Јованова 1:8-9), укључујући грех лицемерја. Кроз нашу живу веру и Господа Исуса стално превазилазимо силу греха док не будемо коначно избављени (1. Јованова 5:4-5).
Ниједан хришћанин није у стању да савршено живи према мерилима Библије. Ниједан хришћанин није био савршено налик Христу. Међутим, постоје многи хришћани који искрено теже да живе хришћански живот и све више и више се ослањају на Светог Духа да им да уверење, промену и снагу. Постоје многи хришћани који су живели без скандала у свом животу. Ни један хришћанин није савршен, али направити грешку и не успети да се досегне савршенство у овом животу није исто што и бити лицемер.
Зашто су сви хришћани лицемери?
