Pitanje
Zašto su svi hrišćani licemeri?
Odgovor
Možda nijedna optužba nije tako provokativna kao „licemeru!“ Na nesreću, mnogi osećaju da je opravdano njihovo viđenje da su svi hrišćani licemeri. Reč „licemer“ u engleskom jeziku ima bogatu prošlost. Ona potiče on latinske reči hypocrisies koja znači „igranje, pretvaranje“. Takođe, reč se javlja u klasičnom i novozavetnom grčkom i ima isto značenje – igrati ulogu, pretvarati se.
Na isti način je Gospod Isus koristio ovu reč. Na primer, kada je Hrist poučavao o značaju molitve, posta i davanja milostinje narodu Carstva, odvraćao nas je da ne budemo kao licemeri (Matej 6:2, 5, 16). Dugim molitvama u javnosti, koristeći najekstremnije mere da se primeti da poste, paradiranjem darova za Hram i siromašne otkrili su samo spoljašnju vezu sa Bogom. Dok su fariseji dobro glumili svoju dramatičnu ulogu u javnosti kao javni primer religioznosti, srce, u kome prebiva unutrašnji čovek bilo im je u vrlo lošem stanju (Matej 23:13-33; Marko 7:20-23).
Isus nikada svoje učenike nija zvao licemerima. To ime je dao samo zabludelim religioznim fanaticima. On je svoje zvao svojim sledbenicima, decom, ovcama i svojom crkvom. Uz to, u Novom zavetu postoji upozorenje o grehu licemerja (1. Petrova 2:1), koji Petar naziva „neiskrenost“. Takođe, dva izrazita primera licemerja zabeležena su u crkvi. U Delima 5:1-10, dva učenika su bili razotkriveni zašto što su se pretvarali da su velikodušniji nego što su bili. Posledice su bile teške. I Petar je, od svih ljudi, optužen da je predvodnik grupe licemera u odnosu na to kako su se ponašali prema mnogobožačkim vernicima (Galatima 2:13).
Onda iz novozavetnog učenja možemo da izvučemo bar dva zaključka. Prvo, licemeri postoje među hrišćanima. Oni su bili prisutni od početka i prema Isusovoj paraboli o kukolju i žitu, oni će sigurno postojati sve do kraja sveta (Matej 13:18-30). Uz to, čak i ako bi apostol mogao da bude okrivljen da je licemer, nema razloga da „obični“ hrišćani ne budu. Moramo uvek da pazimo da ne padnemo u isto iskušenje (1. Korinćanima 10:12).
Naravno, nije svako ko tvrdi da je hrišćanin zaista to. Većina najvećih licemera među hrišćanima bili su prevaranti. Sve do današnjeg dana istaknute hrišćanske vođe padale su u neverovatne grehe. Finansijski i seksualni skandali ponekad kao da izjedaju hrišćanske zajednice. Međutim, umesto da uzmemo primer nekolicine i ocrnimo celu hrišćansku zajednicu, treba da postavimo pitanje da li oni koji tvrde da su hrišćani zaista to jesu. Brojni biblijski odeljci potvrđuju da oni koji zaista pripadaju Hristu daju plodove Duha (Galatima 5:22-23). Iz Isusove parabole o semenu i zemlji iz Mateja 13 jasno je da nisu iskreni svi koji ispovedaju veru. Nažalost, mnogi koji ispovedaju da mu pripadaju biće zapanjeni kada jednog dana budu čuli Njega kako im kaže: „I tada ću im izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činite bezakonje.“ (Matej 7:23).
Drugo, iako nije iznenađujuće da ljudi koji se pretvaraju da su svetiji nego što jesu tvrde da su hrišćani, ne možemo da donesemo zaključak da je crkva sastavljena jedino od licemera. Možemo da sa sigurnošću zaključimo da svi mi koji prizivamo Hristovo ime ostajemo grešnici čak i pošto su nam gresi oprošteni. To znači da iako smo spaseni od večne kazne za grehe (Rimljanima 5:1; 6:23), tek treba da budemo spaseni i izbavljeni od prisustva greha u svom životu (1. Jovanova 1:8-9), uključujući greh licemerja. Kroz našu živu veru i Gospoda Isusa stalno prevazilazimo silu greha dok ne budemo konačno izbavljeni (1. Jovanova 5:4-5).
Nijedan hrišćanin nije u stanju da savršeno živi prema merilima Biblije. Nijedan hrišćanin nije bio savršeno nalik Hristu. Međutim, postoje mnogi hrišćani koji iskreno teže da žive hrišćanski život i sve više i više se oslanjaju na Svetog Duha da im da uverenje, promenu i snagu. Postoje mnogi hrišćani koji su živeli bez skandala u svom životu. Ni jedan hrišćanin nije savršen, ali napraviti grešku i ne uspeti da se dosegne savršenstvo u ovom životu nije isto što i biti licemer.
English
Zašto su svi hrišćani licemeri?
