Еванђеље по Марку
Одговор
Аутор: Иако Еванђеље по Марку не садржи наведено име писца, постоји сагласност раноцрквених отаца да је Марко био аутор ове књиге. Био је сарадник и духовни син Апостола Петра (1. Петрова 5:13). Марко је од Петра добио информације из прве руке о догађајима и учењима Господа, и сачувао их у писаној форми.
Постоји општа сагласност да је Марков надимак у Новом Завету Јован (Дела апостолска 12:12). Његова мајка је била богата и била је истакнута хришћанка Јерусалимске цркве, а њена кућа је вероватно била место окупљања верника. Марко се придружио Павлу и Варнави на њиховом првом мисионарском путу, али не и на другом због јаких неслагања међу њима (Дела апостолска 15:37-38). Међутим, пред крај свог живота Павле је позвао Марка да буде уз њега (2. Тимотеју 4:11).
Датум писања: Еванђеље по Марку је вероватно једна од првих књига које су написане у Новом Завету, отприлике од 57. до 59. године нове ере.
Сврха писања: За разлику од Матеја, који је своје писање првенствено наменио Јеврејима, Марко је своју књигу писао Римским верницима, нарочито нејеврејима. Он је писао књигу као пастир хришћанима који су већ чули и веровали у Еванђеље (Римљанима 1:8). Желео је да они добију биографску причу о Исусу Христу као Слуги Господњем и Спаситељу света у циљу јачања њихове вере у време озбиљних прогона и да их научи шта је значило бити Христов ученик.
Кључни стихови: Марко 1:11: “И чу се глас са небеса: ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи.’”
Марко 1:17: “И рече им Исус: хајдете за мном, па ћу учинити да постанете рибари људски.”
Марко 10:14-15: “А Исус видевши негодова и рече им: пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божије. Заиста, кажем вам: ко не прими царства Божијег као мало дете, неће ући у њега.”
Марко 10:45: “Јер и Син човечији не дође да му служе, него да послужи и да даде свој живот као откуп за многе.”
Марко 12:33: “И »њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе«, више је од свих жртава које се спаљују и кољу.”
Марко 16:6: “Но он им рече: не плашите се. Тражите распетога Исуса Назарећанина; васкрсао је, нема га овде; ево место где га положише.”
Марко 16:15: “И рече им: идите у сав свет и објавите еванђеље сваком створењу.”
Кратак сажетак: Ово Еванђеље је јединствено по томе што даје већи нагласак Христовим делима од Његовог учења. Написано је једноставним речима, и брзо прелази из једног догађаја у други. Нејевреји нису заинтересовани за Исусову лозу те стога ово Еванђеље не почиње родословом као Матејино. Исус је након крштења отпочео своју јавну службу у Галилеји и позвао прва четири од својих дванаест ученика. Даље следе записи о Христовом животу, смрти и васкрсењу.
Марков исказ није прост збир прича, већ и приповест написана да открије да је Исус Спаситељ, како Јевреја тако и Пагана. Својим динамичним радом, предвођени Петром ученици су признали своју веру у Њега (Марко 8:29-30), иако су тек након Његовог васкрсења у потпуности разумели његово Месијанство.
Следећи Његова путовања кроз Галилеју и околна подручја, а затим и Јудеју, увиђамо колико брзо се кретао. Иако је дотакао животе многих људи, Он је оставио ниезбрисив траг на својим ученицима. Исус је на преображење (Марко 9:1-9), тројици ученика дао приказ свог будућег повратка у сили и слави, чиме им је још једном откривено ко је Он.
Међутим, ученици су у данима пред Његово последње путовање у Јерусалим били збуњени, уплашени и неповерљиви. Исус је у време свог хапшења био сам, јер су ученици у међувремену побегли. Исус је у наредним сатима понижавајућег испитивања смело тврдио да је Он Христ, Син Благословенога, и да ће Његов повратак бити победнички (Марко 14:61-62). Већина Његових ученика нису били сведоци Његовог распећа, смрти, сахране и васкрсења. Овим круцијалним догађајима је сведочило неколико верних жена. Оне су врло рано ујутру на први дан недеље, након Суботе, дошле до Његовог гроба да га помажу мирисним уљима. Видевши да је камен који је затварао гробницу био померен ушле су у гроб. Ту су уместо Христовог тела затекли анђела у белој одори. Радосна вест коју су примиле гласи “Он је васкрснуо!” Жене су биле први евангелисти, јер су прве рашириле добру вест о Његовом васкрсењу. Та иста вест је преношена светом вековима, а данас је стигла и до нас.
Повезаност: Марко није често цитирао Стари Завет јер су његова циљна група били Пагани. Није почео родословом којим би повезао Исуса са Јеврејским патријарсима, већ Његовим крштењем, почетком Његове земаљске службе. Марко цитира старозаветна пророчанства о гласнику—Јовану Крститељу—који је људе подстицао да “припреме пут Господњи” (Марко 1:3; Исаија 40:3) док чекају долазак Спаситеља. Јесус доес рефер то тхе Олд Тестамент ин северал пассагес ин Марк. Ин Марк 7:6, Јесус ребукес тхе Пхарисеес фор тхеир суперфициал wоршип оф Год wитх тхеир липс wхиле тхеир хеартс wере фар фром Хим анд реферс то тхеир оwн пропхет, Исаиах, то цонвицт тхем оф тхеир хардхеартеднесс (Исаиах 29:13). Јесус реферред то анотхер Олд Тестамент пропхецy wхич wас то бе фулфиллед тхат верy нигхт ас тхе дисциплес wоулд бе сцаттеред лике шееп wитхоут а шепхерд wхен Јесус wас аррестед анд пут то деатх (Марк 14:27; Зечариах 13:7). Хе реферред агаин то Исаиах wхен Хе цлеансед тхе Темпле оф тхе монеy-чангерс (Марк 11:15-17; Исаиах 56:7; Јеремиах 7:11) анд то тхе Псалмс wхен Хе еxплаинед тхат Хе wас тхе чиеф Цорнерстоне оф оур фаитх анд оф тхе Чурч (Марк 12:10-11; Псалм 118:22-23).
Исус се у овом Еванђељу позива на Стари Завет кроз неколико одломака. У стиху Марко 7:6, Исус прекорева фарисеје због површног богослужења. Они су га поштовали уснама (речима), а њихова срца су била далеко од Њега (Исаија 29:13). Исус их прекорева због њихове тврдоће, наводећи њиховог пророка Исаију који их осуђује због тога. Исус се позива на друго Старозаветно пророчанство које је требало да се оствари те исте ноћи јер су се ученици расули као овце без пастира када је Исус био ухапшен и погубљен (Марко 14:27; Захарија 13:7). Он се опет позвао на Исаију када је очистио Храм од мењача новца (Марко 11:15-17; Исаија 56:7; Јеремија 7:11) и на Псалме када је објаснио да је Он био камен темељац наше вере и Цркве (Марко 12:10-11; Псалми 118:22-23).
Практична примена: Марко представља Исуса као Божијег Слугу који пати (Марко 10:45) и као оног који је дошао да служи и да се жртвује за нас, делимично да нас инспирише да учинимо исто. Ми смо ту да служимо као што је Он то чинио, уз исту понизност и посвећеност служби другима. Исус нас опомиње да онај ко хоће да буде први међу првима у Царству Божијем мора служити свима (Марко 10:44). Саможртвовање треба да надмаши наше потребе за признањем или награђивењем, као што је Исус био вољан да се унизи и положи Свој живот за своје овце.
Еванђеље по Марку
