Питање
Да ли је погрешно имати Исусове слике?
Одговор
Када је Бог дао свој Закон човечанству, Он је почео са изјавом о томе ко је Он: „Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске" (Излазак 20:2) са упозорењем да Израел не треба да има друге богове осим Њега. Он је одмах после тога забранио да се праве било какве слике било чега „што је горе на небу или доље на земљи, или у води испод земље″ (Излазак 20:4) ради обожавања или клањања томе. Фасцинантна ствар у вези са историјом јеврејског народа је да су се они оглушили о ову заповест више него било ко други. Изнова и изнова, они су правили идоле који су представљали богове и клањали су им се; почевши са прављењењем златног телета током времена док је Бог писао Десет заповести за Мојсија (Излазак 32)! Обожавање идола није само одвукло Израелце од истинитог и живог Бога, водило их је и у друге врсте грехова као што су проституција у храмовима, оргије и чак, жртвовање деце.
Наравно, пука слика Исуса који виси у нечијем дому или цркви не значи да људи практикују идолопоклонство. Могуће је да Исусов портрет или крст могу да постану објекти обожавања, што је, у том случају, погрешно. Али, не постоји ништа специфично у Новом завету што би забранило хришћанину да има Исусову слику. Таква слика могла би да буде подсетник за молитву, за поновно усредсређивање на Господа или да следимо Христов пут. Али, верници треба да знају да Господ не може да се сведе на дводимензионалну слику и да молитва или слављење не треба да се нуди слици. Слика никад неће бити потпун одраз Бога или може да тачно прикаже Његову славу и не треба да буде замена за то како видимо Бога или продубљујемо наше знање о Њему. И наравно, чак и најлепше представљање Исуса Христа није ништа друго него замисао уметника о томе како би Господ изгледао.
Ми не знамо како је Исус изгледао. Да су детаљи Његовог физичког изгледа били битни за нас, Матеј, Петар и Јован би сигурно дали прецизан опис, као што би то урадили и Исусова браћа, Јаков и Јуда. Ипак, новозаветни писци не дају никакве детаље у вези са Исусовим физичким карактеристикама. То је препуштено нашој машти.
Нама сигурно није потребна слика да би приказала природу нашег Господа и Спаситеља. Треба само да погледамо на Његово створење, као што нам је речено у Псалму 19:1-2: „Небеса славу Божју објављују, дела руку његових небески простор гласи. Дан их дану јавља, ноћ ноћи казује″. Поред тога, као они које је Господ искупио, посветио и учинио праведнима због Његове проливене крви на крсту, треба Њега увек да постављамо испред себе.
Библија, сама Божија Реч, је пуна описа Христа која окупирају нашу машту и ушићују наше душе, а нису физичке природе. Он је светло света (Јован 1:5), хлеб живота (Јован 6:32-33); жива вода која гаси жеђ наших душа (Јован 4;14), првосвештеник који заступа за нас пред Оцем (Јеврејима 2:17); добри пастир који је положио свој живот за Његове овце (Јован 10:11,14); беспрекорно Јагње Божије (Откривење 13:8); зачетник и довршитељ наше вере (Јеврејима 12:2); пут, истина и живот (Јован 14:6); и сама слика невидљивог Бога (Колошанима 1:15). Такав Спаситељ је много лепши него било које парче папира које виси на зиду.
У својој књизи „Златно уже", мисионарка Ејми Кармајкл прича о Прини, младој Индијки, која је постала хришћанка и живела у сиротишту госпођице Кармајкл. Прина никада није видела Исусову слику; уместо тога, госпођица Кармајкл се молила да Свети Дух открије Исуса свакој од девојчица: „Јер ко осим Бога може да покаже Бога?" Једног дана, Прина је примила пакет из иностранства. Нестрпљиво га је отворила и извадила слику Исуса. Прина је невино питала ко је то и када су јој рекли да је то Исус, расплакала се. „Шта је било?", питали су. „Зашто плачеш?". Одговор мале Прине рекао је све: „Мислила сам да је био лепши" (страна 151).
English
Да ли је погрешно имати Исусове слике?
