Питање
Да ли Јован 3:5 подучава да је крштење неопходно за спасење?
Одговор
Као и са сваким другим стихом или одломком, његово учење сагледавамо из контекста оног што Библија иначе учи на ту тему. У овом случају крштења и спасења, Библија јасно говори да је спасење по благодати кроз веру у Исуса Христа, не по било каквим делима, укључујући и крштење (Ефесцима 2:8-9). Тако, свако тумачење које доводи до закључка да је крштење или било који други чин неопходан за спасење је погрешно тумачење. За више информација, посетите нашу интернет страницу „Да ли је спасење само по вери или по вери и делима?”
Јован 3: 3-7: „Одговори Исус и рече му: заиста, заиста, кажем ти, ако се ко не роди одозго, не може видети царства Божија. Рече му Никодим: како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди? Одговори Исус: заиста, заиста, кажем ти, ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. Што је рођено од тела - тело је, а што је рођено од Духа - дух је. Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго.“
Када говоримо о овом одломку, битно је да кажемо да се нигде у контексту крштење чак ни не помиње. Иако се крштење помиње касније у овом одломку (Јован 3:22-30), то је потпуно другачији контекст (Јудеја уместо Јерусалим) и друго време у односу на разговор са Никодимом. То не значи да Никодим није био упућен у крштење, било да је у питању јеврејска пракса крштавања мнобожаца обраћеника у јудаизам или служба Јована Крститеља. Међутим, једноставно читање ових стихова у контексту не даје ни један разлог да претпоставимо да је Исус прича о крштењу, осим ако неко не чита са већ унапред оформљеном идејом или теологијом. Аутоматско читање о крштењу у овом стиху, само зато што помиње „воду” је неосновано.
Они који верују да је крштење неопходно за спасење указују на доказ „рођен од воде.”Као што је једна особа рекла, „Исус то описује и објашњава како – рађањем од воде и Духа. Ово је савршен опис крштења!Исус није могао дати детаљније и тачније објашњење крштења”. Међутим, да је Исус заиста хтео да каже да неко мора да буде крштен да би био спашен, Он би једноставно рекао: „Истину вам кажем, ако се неко не крсти и не роди од Духа, не може да уђе у царство Божије.” Даље, да је Исус то стварно изјавио, Он би био у супротности са другим библијских одломцима који јасно говоре да је спасење по вери (Јован 3:16, 3:36, Ефесцима 2:8-9, Титу 3:5).
Не треба да губимо из вида чињеницу да када је Исус причао са Никодимом, церемонија хришћанског крштења није била успостављена. Ова недоследност у тумачењу Библије види се када неко пита оне који верују да је крштење неопходно за спасење, зашто лопов на крсту није морао да се крсти да би био спашен. Уобичајен одговор на ово питање је: „Лопов на крсту био је још увек под старозаветним савезом и зато није био подложан овом крштењу. Био је спашен као и било ко други под Старим савезом.” Тако у суштини, исти људи који кажу да лопов није морао да се крсти јер је био под „Старим савезом” користиће Јован 3:5 као „доказ” да је крштење неопходно за спасење. Они инсистирају да Исус говори Никодиму да он мора да се крсти да би био спашен, иако је он, такође, биио под Старим савезом. Ако се лопов на крсту спасио без крштења (јер је био под Старим савезом), зашто онда Исус говори Никодиму (који је такође био под Старим савезом), да је морао да се крсти?
Ако се „рођење од воде и Духа” не односи на крштење, шта онда то значи? Традиционлано, постојала су два тумачења ове фразе. Прва је „бити рођен од воде” коју Исус користи да објасни природно рођење (односи се на водењак који окружује бебу у утроби) и да бити рођен од Духа указује на духовно рођење. Иако је ово сигурно могуће тумачење термина „рођен од воде” и изгледа да би се уклопило у контекст Никодимовог питања како човек може да се роди „када је стар”, то није најбоље тумачење када се узме у обзир контекст овог одломка. Најзад, Исус не прича о разлици између природног и духовног рођења. Оно што је радио је објашњавао Никодиму његову потребу да буде „рођен одозго” или „наново рођен”.
Друго уобичајено тумачење овог одломка и оно које се најбоље уклапа у контекст, не само овог одломка, већ и целе Библије, је оно, које тумачи фразу „рођен од воде и Духа” тако да описује различите аспекте истог духовног рођења, или значење „рођења одозго” и „нановог рођења.” Тако да, када је Исус рекао Никодиму да мора да се „роди од воде и Духа”, Он није мислио дословно на воду ( нпр. крштење или водењак у материци), већ је мислио на потребу духовног чишћења или обнове. Кроз Стари завет (Псалам 51:2,7, Езекијел 36:25) и Нови завет (Јован 13:10, 15:3, 1. Коринћанима 6:11, Јеврејима 10:22), вода се често користи фигуративно за духовно чишћење или обнову коју доноси Свети Дух, кроз Божију Реч, у тренутку спасења (Ефесцима 5:26, Титу 3:5).
Књига „Барклијево дневно проучавање Библије” описује овај концепт на следећи начин: „Овде постоје два размишљања. Вода је симбол чишћења. Када Исус завлада нашим животима, када га волимо свим срцем, греси прошлости су опроштени и заборављени. Дух је симбол моћи. Када Исус завлада нашим животима, не само да је прошлост заборављена и опроштена; када би то било све, могли бисмо да наставимо да и даље упропашћавамо наше животе; али у наш живот улази нова сила која нас оспособљава да будемо оно што сами никада не бисмо могли и да чинимо оно што сами никада не бисмо могли. Вода и Дух значе чишћење и оснаживање кроз Христову силу, која брише нашу прошлост и даје нам победу у будућности.”
Стога, „вода” која се помиње у овом стиху није дословно физичка вода, већ „жива вода” коју је Исус обећао жени на бунару у Јовану 4:10 и људима у Јерусалиму у Јовану 7:37-39. То је унутрашње чишћење и обнова коју производи Свети Дух који доноси духовни живот мртвом грешнику (Езекијел 36:25-27, Титу 3:5). Исус поново наглашава ову истину у Јовану 3:7, када опет говори да човек мора наново да се роди и да само Свети Дух може да произведе ову новину живота (Јован 3:8).
Постоји неколико разлога зашто је ово исправно тумачење фразе „рођен од воде и Духа.” Прво, треба да обратимо пажну да грчка реч која се преводи са „наново” има два могућа значења. Прво је „поново” и друго је „одозго.” Никодим је очигледно мислио на прво значење „поново” и та му је идеја била нешватљива. Зато није могао да разуме како одрастао човек може да уђе поново у мајчину утробу и да се поново физички роди. Стога, Исус поново наглашава шта је рекао Никодиму на други начин, тако да буде јасно да је Он мислио на рођење „одозго.” Другим речима, и „бити рођен одозго” и „бити рођен од воде и Духа” су два начина да се каже иста ствар.
Друго, битно је обратити пажњу да грчка граматика у овом стиху указује да су „рођење од воде” и „од духа” иста ствар, а не две одвојене. Стога, овде се не говори о два одвојена рођења, као што је Никодим погрешно мислио, већ о једном рођењу, тј. „рођењу одозго” или духовном рођењу које је неопходно за сваког да би „видео царство Божије.” Ова потреба, да неко буде „наново рођен” или да искуси духовно рођење је толико битна да Исус говори о томе Никодиму три пута у овом библијском одломку (Јован 3:3, 5, 7).
Треће, вода се често користи симболички у Библији да опише рад Светог Духа у посвећивању верника, када Бог чисти верниково срце или душу. У многим местима у Старом и Новом завету, овај рад Светог Духа пореди се са водом (Исаија 44:3, Јован 7:38-39).
Исус кори Никодима у Јовану 3:10, постављајући му питање: „Ти си израиљски учитељ и не знаш то?“ Ово подразумева да је Исус управо рекао нешто што је Никодим требало да зна и разуме из Старог завета. Шта је то што је Никодим, као старозаветни учитељ, требало да зна и да разуме? То је да је Бог у Старом завету обећао да ће доћи време када ће Он „пошкропићу вас чистом водом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих ваших нечистоћа и од свих ваших идола. Даћу вам ново срце, и нов ћу дух усадити у вас; извадићу камено срце из вашега тела, и даћу вам срце од меса. У вас ћу дух свој ставити, и учинићу да ходате по мојим законима и да држите и извршавате моје наредбе.”(Езекијел 36:25-27). Исус је прекорио Никодима, јер није успео да се сети и разуме један од кључних старозаветних одломака који се односе на Нови завет (Јеремија 31:33). Никодим је требало то да очекује. Зашто би Исус корио Никодима због неразумевања крштења, с обзиорм да се крштење нигде не помиње у Старом завету?
Иако овај стих не подучава да је крштење неопходно за спасење, не треба да занемаримо важност крштења. Крштење је знак или симбол оног што се дешава када се особа наново роди. Важност крштења не треба да се минимизира. Међутим, крштење нас не спашава. Оно што нас спашава је дело чишћења Светог Духа када се наново родимо и када нас Он обнови (Титу 3:5).
Да ли Јован 3:5 подучава да је крштење неопходно за спасење?
