Pitanje
Da li Jovan 3:5 podučava da je krštenje neophodno za spasenje?
Odgovor
Kao i sa svakim drugim stihom ili odlomkom, njegovo učenje sagledavamo iz konteksta onog što Biblija inače uči na tu temu. U ovom slučaju krštenja i spasenja, Biblija jasno govori da je spasenje po blagodati kroz veru u Isusa Hrista, ne po bilo kakvim delima, uključujući i krštenje (Efescima 2:8-9). Tako, svako tumačenje koje dovodi do zaključka da je krštenje ili bilo koji drugi čin neophodan za spasenje je pogrešno tumačenje. Za više informacija, posetite našu internet stranicu „Da li je spasenje samo po veri ili po veri i delima?”
Jovan 3: 3-7: „Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Što je rođeno od tela - telo je, a što je rođeno od Duha - duh je. Nemoj da se čudiš što ti rekoh: treba da se rodite odozgo.“
Kada govorimo o ovom odlomku, bitno je da kažemo da se nigde u kontekstu krštenje čak ni ne pominje. Iako se krštenje pominje kasnije u ovom odlomku (Jovan 3:22-30), to je potpuno drugačiji kontekst (Judeja umesto Jerusalim) i drugo vreme u odnosu na razgovor sa Nikodimom. To ne znači da Nikodim nije bio upućen u krštenje, bilo da je u pitanju jevrejska praksa krštavanja mnobožaca obraćenika u judaizam ili služba Jovana Krstitelja. Međutim, jednostavno čitanje ovih stihova u kontekstu ne daje ni jedan razlog da pretpostavimo da je Isus priča o krštenju, osim ako neko ne čita sa već unapred oformljenom idejom ili teologijom. Automatsko čitanje o krštenju u ovom stihu, samo zato što pominje „vodu” je neosnovano.
Oni koji veruju da je krštenje neophodno za spasenje ukazuju na dokaz „rođen od vode.”Kao što je jedna osoba rekla, „Isus to opisuje i objašnjava kako – rađanjem od vode i Duha. Ovo je savršen opis krštenja!Isus nije mogao dati detaljnije i tačnije objašnjenje krštenja”. Međutim, da je Isus zaista hteo da kaže da neko mora da bude kršten da bi bio spašen, On bi jednostavno rekao: „Istinu vam kažem, ako se neko ne krsti i ne rodi od Duha, ne može da uđe u carstvo Božije.” Dalje, da je Isus to stvarno izjavio, On bi bio u suprotnosti sa drugim biblijskih odlomcima koji jasno govore da je spasenje po veri (Jovan 3:16, 3:36, Efescima 2:8-9, Titu 3:5).
Ne treba da gubimo iz vida činjenicu da kada je Isus pričao sa Nikodimom, ceremonija hrišćanskog krštenja nije bila uspostavljena. Ova nedoslednost u tumačenju Biblije vidi se kada neko pita one koji veruju da je krštenje neophodno za spasenje, zašto lopov na krstu nije morao da se krsti da bi bio spašen. Uobičajen odgovor na ovo pitanje je: „Lopov na krstu bio je još uvek pod starozavetnim savezom i zato nije bio podložan ovom krštenju. Bio je spašen kao i bilo ko drugi pod Starim savezom.” Tako u suštini, isti ljudi koji kažu da lopov nije morao da se krsti jer je bio pod „Starim savezom” koristiće Jovan 3:5 kao „dokaz” da je krštenje neophodno za spasenje. Oni insistiraju da Isus govori Nikodimu da on mora da se krsti da bi bio spašen, iako je on, takođe, biio pod Starim savezom. Ako se lopov na krstu spasio bez krštenja (jer je bio pod Starim savezom), zašto onda Isus govori Nikodimu (koji je takođe bio pod Starim savezom), da je morao da se krsti?
Ako se „rođenje od vode i Duha” ne odnosi na krštenje, šta onda to znači? Tradicionlano, postojala su dva tumačenja ove fraze. Prva je „biti rođen od vode” koju Isus koristi da objasni prirodno rođenje (odnosi se na vodenjak koji okružuje bebu u utrobi) i da biti rođen od Duha ukazuje na duhovno rođenje. Iako je ovo sigurno moguće tumačenje termina „rođen od vode” i izgleda da bi se uklopilo u kontekst Nikodimovog pitanja kako čovek može da se rodi „kada je star”, to nije najbolje tumačenje kada se uzme u obzir kontekst ovog odlomka. Najzad, Isus ne priča o razlici između prirodnog i duhovnog rođenja. Ono što je radio je objašnjavao Nikodimu njegovu potrebu da bude „rođen odozgo” ili „nanovo rođen”.
Drugo uobičajeno tumačenje ovog odlomka i ono koje se najbolje uklapa u kontekst, ne samo ovog odlomka, već i cele Biblije, je ono, koje tumači frazu „rođen od vode i Duha” tako da opisuje različite aspekte istog duhovnog rođenja, ili značenje „rođenja odozgo” i „nanovog rođenja.” Tako da, kada je Isus rekao Nikodimu da mora da se „rodi od vode i Duha”, On nije mislio doslovno na vodu ( npr. krštenje ili vodenjak u materici), već je mislio na potrebu duhovnog čišćenja ili obnove. Kroz Stari zavet (Psalam 51:2,7, Ezekijel 36:25) i Novi zavet (Jovan 13:10, 15:3, 1. Korinćanima 6:11, Jevrejima 10:22), voda se često koristi figurativno za duhovno čišćenje ili obnovu koju donosi Sveti Duh, kroz Božiju Reč, u trenutku spasenja (Efescima 5:26, Titu 3:5).
Knjiga „Barklijevo dnevno proučavanje Biblije” opisuje ovaj koncept na sledeći način: „Ovde postoje dva razmišljanja. Voda je simbol čišćenja. Kada Isus zavlada našim životima, kada ga volimo svim srcem, gresi prošlosti su oprošteni i zaboravljeni. Duh je simbol moći. Kada Isus zavlada našim životima, ne samo da je prošlost zaboravljena i oproštena; kada bi to bilo sve, mogli bismo da nastavimo da i dalje upropašćavamo naše živote; ali u naš život ulazi nova sila koja nas osposobljava da budemo ono što sami nikada ne bismo mogli i da činimo ono što sami nikada ne bismo mogli. Voda i Duh znače čišćenje i osnaživanje kroz Hristovu silu, koja briše našu prošlost i daje nam pobedu u budućnosti.”
Stoga, „voda” koja se pominje u ovom stihu nije doslovno fizička voda, već „živa voda” koju je Isus obećao ženi na bunaru u Jovanu 4:10 i ljudima u Jerusalimu u Jovanu 7:37-39. To je unutrašnje čišćenje i obnova koju proizvodi Sveti Duh koji donosi duhovni život mrtvom grešniku (Ezekijel 36:25-27, Titu 3:5). Isus ponovo naglašava ovu istinu u Jovanu 3:7, kada opet govori da čovek mora nanovo da se rodi i da samo Sveti Duh može da proizvede ovu novinu života (Jovan 3:8).
Postoji nekoliko razloga zašto je ovo ispravno tumačenje fraze „rođen od vode i Duha.” Prvo, treba da obratimo pažnu da grčka reč koja se prevodi sa „nanovo” ima dva moguća značenja. Prvo je „ponovo” i drugo je „odozgo.” Nikodim je očigledno mislio na prvo značenje „ponovo” i ta mu je ideja bila neshvatljiva. Zato nije mogao da razume kako odrastao čovek može da uđe ponovo u majčinu utrobu i da se ponovo fizički rodi. Stoga, Isus ponovo naglašava šta je rekao Nikodimu na drugi način, tako da bude jasno da je On mislio na rođenje „odozgo.” Drugim rečima, i „biti rođen odozgo” i „biti rođen od vode i Duha” su dva načina da se kaže ista stvar.
Drugo, bitno je obratiti pažnju da grčka gramatika u ovom stihu ukazuje da su „rođenje od vode” i „od duha” ista stvar, a ne dve odvojene. Stoga, ovde se ne govori o dva odvojena rođenja, kao što je Nikodim pogrešno mislio, već o jednom rođenju, tj. „rođenju odozgo” ili duhovnom rođenju koje je neophodno za svakog da bi „video carstvo Božije.” Ova potreba, da neko bude „nanovo rođen” ili da iskusi duhovno rođenje je toliko bitna da Isus govori o tome Nikodimu tri puta u ovom biblijskom odlomku (Jovan 3:3, 5, 7).
Treće, voda se često koristi simbolički u Bibliji da opiše rad Svetog Duha u posvećivanju vernika, kada Bog čisti vernikovo srce ili dušu. U mnogim mestima u Starom i Novom zavetu, ovaj rad Svetog Duha poredi se sa vodom (Isaija 44:3, Jovan 7:38-39).
Isus kori Nikodima u Jovanu 3:10, postavljajući mu pitanje: „Ti si izrailjski učitelj i ne znaš to?“ Ovo podrazumeva da je Isus upravo rekao nešto što je Nikodim trebalo da zna i razume iz Starog zaveta. Šta je to što je Nikodim, kao starozavetni učitelj, trebalo da zna i da razume? To je da je Bog u Starom zavetu obećao da će doći vreme kada će On „poškropiću vas čistom vodom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih vaših nečistoća i od svih vaših idola. Daću vam novo srce, i nov ću duh usaditi u vas; izvadiću kameno srce iz vašega tela, i daću vam srce od mesa. U vas ću duh svoj staviti, i učiniću da hodate po mojim zakonima i da držite i izvršavate moje naredbe.”(Ezekijel 36:25-27). Isus je prekorio Nikodima, jer nije uspeo da se seti i razume jedan od ključnih starozavetnih odlomaka koji se odnose na Novi zavet (Jeremija 31:33). Nikodim je trebalo to da očekuje. Zašto bi Isus korio Nikodima zbog nerazumevanja krštenja, s obziorm da se krštenje nigde ne pominje u Starom zavetu?
Iako ovaj stih ne podučava da je krštenje neophodno za spasenje, ne treba da zanemarimo važnost krštenja. Krštenje je znak ili simbol onog što se dešava kada se osoba nanovo rodi. Važnost krštenja ne treba da se minimizira. Međutim, krštenje nas ne spašava. Ono što nas spašava je delo čišćenja Svetog Duha kada se nanovo rodimo i kada nas On obnovi (Titu 3:5). English
Da li Jovan 3:5 podučava da je krštenje neophodno za spasenje?
