Питање
Да ли је крштење неопходно за спасење? Шта је крштено обновљење?
Одговор
Крштено обновљење је веровање да особа мора да се крсти да би била спасена. Наша тврдња је да је крштење важан корак у послушности за једног хришћанина али се снажно супротстављамо тврдњи да особа мора да буде крштена да би била спасена. Верујемо да сваки хришћанин треба да се крсти потапањем. Крштење илуструје верниково поистовећење са Христовом смрћу, сахраном и васкрсењем. Римљанима 6:3-4 каже: „Или не знате да смо сви ми, који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт крштени? Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени, да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих очевом славом, и ми на исти начин живели новим животом.” Потапање у воду илуструје умирање и сахрану са Христом. Излазак из воде је слика Христовог васкрсења.
Све додатно што би ишло уз веру у Исуса Христа за спасење је спасење које се заснива на делима. Додати било шта јеванђељу је исто што и рећи да Исусова смрт на крсту није довољна да плати за наше спасење. Рећи да морамо да се крстимо да бисмо били спасени је исто што и рећи да морамо да додамо своја добра дела и послушност Христовој смрти да би то било довољно за спасење. Исусова смрт сама по себи је платила за наше грехе (Римљанима 5:8; 2. Коринћанима 5:21). Исусова плата за наше грехе урачуната нам је само по вери (Јован 3:16; Дела 16:31; Ефесцима 2:8-9). Крштење је важан корак у послушности после спасења али не може да буде неопходно за спасење.
Да, има неких стихова који као да говоре да је крштење неопходно за спасење. Међутим, пошто Библија јасно говори да се спасење прима искључиво по вери (Јован 3:16; Ефесцима 2:8-9; Титу 3:5), мора да постоји другачије тумачење ових стихова. У Библијска времена особа која би прешла из једне вере у другу често се крштавала да би признала своју нову веру. Крштење је било чин по коме се вера јавно признавала. Они који су одбијали да се крсте су тиме говорили да нису истински верници. Зато је у размишљању апостола и раних верника било необично да се верник не крсти. Ако би особа веровала у Христа а није била спремна да то јавно покаже, тиме је показивала да заиста не верује.
Ако је крштење неопходно за спасење зашто је Павле рекао: „Хвала Богу што ни једнога од вас нисам крстио осим Криспа и Гаја” (1. Коринћанима 1:14)? Зашто би рекао: „Мене, уосталом, Христос није послао да крштавам, него да проповедам еванђеље, и то не у речитој мудрости - да Христов крст не би изгубио своју вредност.“ (1. Коринћанима 1:17)? У овом одељку Павле говори против подела које су мучиле коринтску цркву. Међутим, како је Павле могао да каже: „Хвала Богу што ни једнога од вас нисам крстио...“ или „„Мене, уосталом, Христос није послао да крштавам”… ако је крштење неопходно за спасење? Ако је крштење неопходно за спасење Павле би дословце говорио: “Захвалан сам што нисте спасени…” и “Христ ме није послао да спасавам…” То би била невероватна изјава за Павла. Даље, када Павле даје детаљан опис онога што сматра јеванђељем (1. Коринћанима 15:1-8), зашто не помиње крштење? Ако је крштење неопходно за спасење како то да у било којој презентацији јеванђеља изостане да се помене крштење?
Крштено обновљење није библијски концепт. Крштење нас не спасава од греха и нечисте савести. У 1. Петровој 3:21 Петар јасно поучава да крштење није церемонијални поступак физичког очишћења већ завет чисте савести пред Богом. Крштење је симбол онога што се већ десило у срцу и животу онога који се поуздао у Христа као Спаситеља (Римљанима 6:3-5; Галатима 3:27; Колошанима 2:12). Крштење је битан корак у послушности који сваки хришћанин треба да предузме. Крштење не може да буде неопходо за спасење. Ако то учинимо супротстављамо се чињеници да су Христова смрт и васкрсење довољни.
Да ли је крштење неопходно за спасење? Шта је крштено обновљење?