Pitanje
Da li je krštenje neophodno za spasenje? Šta je kršteno obnovljenje?
Odgovor
Kršteno obnovljenje je verovanje da osoba mora da se krsti da bi bila spasena. Naša tvrdnja je da je krštenje važan korak u poslušnosti za jednog hrišćanina ali se snažno suprotstavljamo tvrdnji da osoba mora da bude krštena da bi bila spasena. Verujemo da svaki hrišćanin treba da se krsti potapanjem. Krštenje ilustruje vernikovo poistovećenje sa Hristovom smrću, sahranom i vaskrsenjem. Rimljanima 6:3-4 kaže: „Ili ne znate da smo svi mi, koji smo kršteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt kršteni? Tako smo mi krštenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao što je Hristos vaskrsnut iz mrtvih očevom slavom, i mi na isti način živeli novim životom.” Potapanje u vodu ilustruje umiranje i sahranu sa Hristom. Izlazak iz vode je slika Hristovog vaskrsenja.
Sve dodatno što bi išlo uz veru u Isusa Hrista za spasenje je spasenje koje se zasniva na delima. Dodati bilo šta jevanđelju je isto što i reći da Isusova smrt na krstu nije dovoljna da plati za naše spasenje. Reći da moramo da se krstimo da bismo bili spaseni je isto što i reći da moramo da dodamo svoja dobra dela i poslušnost Hristovoj smrti da bi to bilo dovoljno za spasenje. Isusova smrt sama po sebi je platila za naše grehe (Rimljanima 5:8; 2. Korinćanima 5:21). Isusova plata za naše grehe uračunata nam je samo po veri (Jovan 3:16; Dela 16:31; Efescima 2:8-9). Krštenje je važan korak u poslušnosti posle spasenja ali ne može da bude neophodno za spasenje.
Da, ima nekih stihova koji kao da govore da je krštenje neophodno za spasenje. Međutim, pošto Biblija jasno govori da se spasenje prima isključivo po veri (Jovan 3:16; Efescima 2:8-9; Titu 3:5), mora da postoji drugačije tumačenje ovih stihova. U Biblijska vremena osoba koja bi prešla iz jedne vere u drugu često se krštavala da bi priznala svoju novu veru. Krštenje je bilo čin po kome se vera javno priznavala. Oni koji su odbijali da se krste su time govorili da nisu istinski vernici. Zato je u razmišljanju apostola i ranih vernika bilo neobično da se vernik ne krsti. Ako bi osoba verovala u Hrista a nije bila spremna da to javno pokaže, time je pokazivala da zaista ne veruje.
Ako je krštenje neophodno za spasenje zašto je Pavle rekao: „Hvala Bogu što ni jednoga od vas nisam krstio osim Krispa i Gaja” (1. Korinćanima 1:14)? Zašto bi rekao: „Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krštavam, nego da propovedam evanđelje, i to ne u rečitoj mudrosti - da Hristov krst ne bi izgubio svoju vrednost.“ (1. Korinćanima 1:17)? U ovom odeljku Pavle govori protiv podela koje su mučile korintsku crkvu. Međutim, kako je Pavle mogao da kaže: „Hvala Bogu što ni jednoga od vas nisam krstio...“ ili „„Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krštavam”… ako je krštenje neophodno za spasenje? Ako je krštenje neophodno za spasenje Pavle bi doslovce govorio: “Zahvalan sam što niste spaseni…” i “Hrist me nije poslao da spasavam…” To bi bila neverovatna izjava za Pavla. Dalje, kada Pavle daje detaljan opis onoga što smatra jevanđeljem (1. Korinćanima 15:1-8), zašto ne pominje krštenje? Ako je krštenje neophodno za spasenje kako to da u bilo kojoj prezentaciji jevanđelja izostane da se pomene krštenje?
Kršteno obnovljenje nije biblijski koncept. Krštenje nas ne spasava od greha i nečiste savesti. U 1. Petrovoj 3:21 Petar jasno poučava da krštenje nije ceremonijalni postupak fizičkog očišćenja već zavet čiste savesti pred Bogom. Krštenje je simbol onoga što se već desilo u srcu i životu onoga koji se pouzdao u Hrista kao Spasitelja (Rimljanima 6:3-5; Galatima 3:27; Kološanima 2:12). Krštenje je bitan korak u poslušnosti koji svaki hrišćanin treba da preduzme. Krštenje ne može da bude neophodo za spasenje. Ako to učinimo suprotstavljamo se činjenici da su Hristova smrt i vaskrsenje dovoljni.
English
Da li je krštenje neophodno za spasenje? Šta je kršteno obnovljenje?
